Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Trojanski konj CIA-e

Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Nevladina, a Vladina

Nacionalna zadužbina za demokratiju je neprofitna organizacija koju finansira američka vlada s osnovnim godišnjim proračunom od 30 miliona dolara. Ovaj proračun odobrava Kongres na osnovu izveštaja NED-a o aktivnostima koje treba finansirati. NED je, inače, krovna organizacija koja aktivnosti sprovodi putem takođe neprofitnih organizacija (podružnica) kao što su NDI (Nacionalni demokratski institut), IRI (Međunarodni republikanski institut), CIPE (Centar za privatno poduzetništvo) i ACILS (Američki centar za međunarodnu radničku solidarnost). NED blisko sarađuje i s Informativnom agencijom SAD (USIA), kao i sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). USIA se deklari še kao “nezavisna” agencija za spoljne poslove unutar američke vlade, dok se USAID predstavlja kao samostalna vladina agencija za ekonomsku, humanitarnu i demokratsku pomoć, koja pri tome štiti američke ekonomske i političke interese.

Na sajtovima ovih organizacija ističe se da su neprofitne i nevladine, ali budući da njihov rad finansira vlada i Kongres odobrava budžet, odrednica “nevladina” otpada, i one mogu biti samo neprofitne, ali vladine. Takođe, ako se pogleda istorijat NED-a, može se uočiti da je pojam “nevladina” samo maska za aktivnosti koje preko ovih neprofitnih organizacija sprovodi vlada SAD.

Oruđe spoljnopolitičkih interesa SAD

NED je osnovan nakon vrlo žestokih rasprava u Senatu sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, u vezi s nezakonitim aktivnostima američke CIA. Prvi skandal dogodio se 1967. godine, kada su neke tajne operacije ove organizacije razotkrivene u magazinu Ramparts. U tom tekstu pominje se akcija kojom je CIA kontrolisala i finansirala tridesetak inostranih sindikata, omladinskih i fakultetskih organizacija, kao i političkih institucija. U tekstu se još navodi da su putevi novca išli od CIA, preko američkih privatnih udruženja ili lažnih organizacija, do krajnjih korisnika, što je sve potreslo Kongres i iniciralo senatsko saslušanje.

Nakon brojnih lobističkih nadmudrivanja, započela je senatska istraga, ali tek krajem sedamdesetih godina. Reč je o poznatim istragama „Čerčovog“ odbora koji je ime dobio po senatoru Frenku Čerču. Ovaj odbor je objavio šest izveštaja koji su bili vrlo nepovoljni po CIA, pa su doveli do preispitivanja metoda i ciljeva njenog delovanja. Zanimljivo je da se u pomenutim izveštajima razotkrila raširena saradnja ove organizacije i novinara. U tom kontekstu pominju se medijske manipulacije i kampanje u pojedinim zemljama koje su imale za cilj demonizaciju one političke opcije koja je, prema mišljenju CIA, bila protivna američkim interesima. Tom istragom otkrivena su i ubistva nekooperativnih stranih političkih vođa, državnih funkcionera, pokušaj puča protiv Kastra, čileanskog predsednika Aljendea, itd.

Da bi se u budućnosti izbegle takve blamaže i skandali koji su CIA stavljali u negativan kontekst, početkom osamdesetih šef ove organizacije (Kejsi) predložio je američkom predsedniku Reganu da dotične aktivnosti ubuduće radi drugačije. Tako je došlo do osnivanja NED-a kao navodno nevladine organizacije. Procene su govorile da će jedna takva organizacija sa prefiksom “nevladina” moći elegantnije da deluje u stranim državama.

Obezbeđivanje izbornog uspeha odabranim političarima

O “elegantnom” delovanju NED-a piše i DŽerald Sasman, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Portlandu. Sasman u svojim radovima detaljno opisuje kako su američki eksperti, zajedno sa bivšim agentom KGB-a, koji je prešao u jednu američku marketinšku kompaniju, pomogli Borisu Jeljcinu da medijski uništi suparnike sa levice. Savetnici koje je plaćao NED su od Jeljcina čak tražili i da “uspostavi autoritarnu kontrolu” i da državnu televiziju “potčini svojoj volji”. Mađarski socijalisti su pred izbore 2004. godine dobili američku pomoć tek pošto su svoj program pomoću savetnika iz dve vašingtonske firme očistili od svega socijalističkog. Sasman navodi da je NED, organizacija koja obezbeđuje novac za “programe” u više od 80 zemalja sveta, devedesetih “organizovao i finansirao” obaranje vlade Bugarske socijalističke partije.

Tvorac zakona o NED-u Alen Vajnštajn svojevremeno je rekao da bi “dosta toga što NED danas radi javno, pre 25 godina CIA obavljala tajno”. Osnovna ideja takvoga projekta bila je da se stranim političkim strankama, sindikatima, studentskim udruženjima i drugim udrugama dostavi novac, a da se pri tome reši problem prikrivanja “novca CIA”.

O tome piše i profesor Sasman: “NED je trebalo da obezbedi alternativu CIA” i da, za razliku od agenata CIA, NED-ovi “politički operativci... ne moraju da žive podzemne živote i uzimaju lažne identitete”. On ističe i da su se NED i “instituti” preko kojih je delovao pokazali kao “mnogo efikasniji instrument državne politike nego što je CIA ikada bila”, i da su transparentnijim radom bolje “kamuflirali svoj imperijalni cilj”. Sasman takođe navodi da su SAD zaključile da su vojne intervencije i podrška diktatorskim režimima – iako i dalje korisni – često manje efikasni nego kada se “ostvarivanje neoliberalnih ciljeva”, odnosno obezbeđivanje izbornog uspeha “slobodnotržišnih političara”, obezbeđuje i legitimiše putem “demokratske pomoći”.

“Demokratska pomoć” odabranim srpskim političarima

I u Srbiji se pokazalo da je “demokratska pomoć” odabranim partijama i organizacijama kroz obezbeđivanje izbornog uspeha u svrhu “ostvarivanja neoliberalnih ciljeva” efikasnija od vojne intervencije. NED je imao presudan uticaj na stvaranje brojnih nevladinih organizacija kod nas, od kojih su neke prerasle u političke stranke. Tako je G17 plus, prema pisanju švedskog lista Aftonbladet, stvorila podružnica NED-a, CIPE (Centar za privatno poduzetništvo), za šta se potvrda može naći u izveštaju NED-a od 10. decembra 1998. godine, koji je pisao Pol Makkarti. G17 plus je odmah i pokazao zahvalnost svojim osnivačima, uništavajući srpske banke pod dirigentskom palicom činovnika Svetske banke i sprovodeći svih ovih godina neoliberalni ekonomski koncept. Takođe, ni CESID-a ne bi bilo da nije bilo NED-a, koji i danas finansira rad ovde organizacije, što se može videti na njihovom sajtu.

Jedan od mo žda najboljih javnih izvora koji gotovo do tančina opisuje “demokratsku pomoć” SAD odabranim partijama i organizacijama u Srbiji za vreme izbora 2000. godine jeste tekst koji se pojavio u Washington Post-u 11. decembra 2000. pod naslovom “ Američki saveti vodili Miloševićevu opoziciju”. U tekstu se opisuje ova, kako list navodi, otvorena operacija, čudna mešavina tajnosti i otvorenosti, koju su finansirale kongresna izdvajanja od približno 10 miliona dolara za fiskalnu 1999. i 31 milion dolara za 2000. godinu.

“Glavnu ulogu su igrali Stejt dipartment i američka Agencija za međunarodni razvoj, vladina agencija za pomoć stranim zemljama, koja je dostavljala novac preko komercijalnih ugovarača i neprofitnih grupa kao što su NDI i njegov republikanski pandan, Međunarodni republikanski institut (IRI). Dok je NDI radio blisko sa srpskim opozicionim strankama, IRI je fokusirao svoju pažnju na Otpor , koji je služio kao ideološka i organizaciona kičma revolucije. U martu je IRI platio da dvadesetak lidera Otpora pohađa seminar o nenasilnom otporu u hotelu ‘Hilton' u Budimpešti, nekoliko stotina jardi duž Dunava od hotela ‘Mariot' kojeg favorizuje NDI.”

Intervju sa Velimirom Ilićem - Kako je planski uništavana srpska privreda

Čarli Čaplin - Veliki diktator

Najinspirativniji govor o ujedinjenju sveta u filmu "Veliki diktator"

Žao mi je… ali ne želim da budem vladar. To nije moja stvar. Ne želim vladati niti osvajati. Želim pomoći svima. Jevrejima, paganima, crncima, belcima. Ljudi smo, a oni se žele međusobno pomagati. Želimo deliti sreću a ne patnju. Ne želimo se mrziti. Na ovom svetu ima mesta za sve. Majka Zemlja je bogata i može nas sve prehraniti. Možemo živeti slobodno i lepo… ili smo promašili put.

Pohlepa je zatrovala naše duše. Postavila je prepreke od mržnje. Odvela nas je u patnju i krvoproliće. Razvili smo brzinu ali smo se zatvorili u sebe. Izobilje nas ostavlja izgubljenim. Nauka nas je učinila ciničnim a intelekt bezdušnim. Razmišljamo previše a osećamo premalo.

Više nego mašine, mi trebamo humanost. Više od inteligencije, trebamo dobrotu i velikodušnost. Bez tih kvaliteta život bi bio nasilan i sve bi bilo izgubljeno. Avioni i radio aparati su nas približili jedne drugima. Priroda tih pronalazaka čezne za našom dobrotom, za opštim bratstvom i jedinstvom duha.

I sada, moj glas doseže do miliona ljudi u svetu, miliona očajnih muškaraca, žena i dece, žrtvi sistema koji muči i zatvara nevine ljude. Onima koji me čuju, kažem: ne očajavajte. Nesreće koja je nad nama događa se zbog pohlepe i gorčine čoveka koji se boji ljudskog napretka. Mržnja prolazi, diktatori umiru, i vlast oduzeta od naroda biće vraćena narodu. Dok ljudi umiru, sloboda neće iščeznuti.

 Vojnici! Ne pokoravajte se okrutnima koji vas preziru, porobljavaju, koji vam uređuju živote, govore šta da radite, mislite, osećate. Koji vas tretiraju kao životinje, topovsko meso. Ne dajte se tom neprirodnom čoveku sa mehaničkim mozgom, mehaničkim srcem. Vi niste mašine, vi niste životinje. Vi ste ljudi! Sa svom ljubavi i humanošću u srcima! Vi ne mrzite, samo nevoljeni mrze. Ne borite se za ropstvo, borite se za slobodu! Kraljevstvo nije u jednom čoveku ili grupi, već u svim ljudima. Vama ljudima!

Imate moć da stvarate mašine. Moć da stvarate sreću. Vi, ljudi, imate moć da učinite život slobodnim i srećnim, da život bude divna avantura. U ime demokratije, iskoristimo našu moć, ujedinimo se svi. Borimo se za novi svet, prijatan svet, u kojem će čovek moći raditi, mladost imati budućnost a starost sigurnost. Obećanjima da će vam sve to pružiti, ovi neljudi su preuzeli vlast. Ali lagali su i nikada ih neće ispuniti. Diktatori su oslobodili sebe a porobili narod. Ostvarimo sami ta obećanja!

Borimo se za oslobođenje sveta, za ukidanje nacionalnih barijera, pohlepe, mržnje i netolerancije. Borimo se za razuman svet nauke i napretka, koji će svima doneti sreću.

U ime demokratije, ujedinimo se svi!

Tenderi u Srbiji

Nabavke u Srbiji su oduvek izazivale kontroverze. Pokušaj uvođenja reda u ovu oblast bio je donošenje prvog Zakona o javnim nabavkama daleke 2002. godine, ali ni do današnjeg dana ova oblast nije uređena na adekvatan način koji bi suzbio zloupotrebe budžetskih sredstava.

Ranije je tako, pravi rasadnik zloupotreba bio postupak tzv. „javne nabavke male vrednosti“ koji nigde nije objavljivan i koji se svodio suštinski na tajni postupak u kome su gotovo po pravilu učestvovali onaj koji „ima prolaz“ kod naručioca i njegova dva pajtaša koji su dostavljali uslužne ponude. Greše međutim oni koji misle da su to bile manje bitne nabavke u smislu da se u njima nije okretao veliki novac. Ogromna novčana sredstva su pre svega „isisana“ iz državnog budžeta po osnovu teorije velikih brojeva budući da je tih nabavki bilo zaista bezbroj. Još veći novac je međutim ispumpan direktno u privatne džepove u oblastima koje su bez obzira na procenjenu vrednost „javne“ nabavke bile tretirane kao javne nabavke male vrednosti kao što su npr: usluge fizičko tehničkog obezbeđenja, hotela i restorana, rekreacija, kultura, sport i zamislite „druge usluge“. Dodatno je bilo omogućeno da se raspiše tender za više usluga, te ako pretežna procenjena vrednost tih usluga potpada pod gore navedene, onda se i druge usluge podvode pod pravila postupanja sa „tajnim“ nabavkama male vrednosti (npr. održavanje, popravka, telekomunikacijone usluge, finansijske usluge, računovodstvo, revizija ...) * vidi Zakona o javnim nabavkama „Sl. Glasnik RS“ broj 116/08.

Novim Zakonom o javnim nabavkama dosta toga je promenjeno na bolje (pre svega javne nabavke male vrednosti više ne mogu biti tajne i moraju biti objavljene). Sada je naručiocima i ponuđačima ostalo mogućnost da „pokušaju nameštati“ poslove na druge načine. Tako neki naručioci pribegavaju navodnim „računskim greškama“ čijim ispravljanjem posle otvaranja ponuda drastično menjaju cenu (slučaj javne nabavke usluga održavanja higijene Poreske uprave Novi Sad JN 19/2014).

Drugi naručioci pak, u saradnji sa „unapred izabranim“ ponuđačima podešavaju dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke.

Naročito zanimljiv slučaj prredstavljaju javne nabavke usluga procene vrednosti imovine JP „Pošta Srbije“ broj 86/2014 i javna nabavka procene imovine Javnog preduzeća za Skloništa broj 5/14. Skrećemo pažnju na ovaj slučaj budući da su slučajno ili namerno procenite sami, dodatni uslovi za učešće u postupku ovih javnih nabavki između ostalog:

1a. Da raspolaže finansijskim kapacitetom, i to:

a) ima ostvareni poslovni prihod od minimalno 700.000.000,00 dinara za poslednje tri (3) poslovne godine (2011, 2012. i 2013.),
b) ima pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja za poslednje 3(tri) poslovne godine (2011, 2012. i 2013.), (strana 6 od 47 dokumentacije „Skloništa“)

1b. Da raspolaže finansijskim kapacitetom, i to:

a) Ima ostvareni poslovni prihod od minimalno 700.000.000,00 dinara za poslednje tri (3) poslovne godine (2011, 2012. i 2013.),
b) Ima pozitivan rezultat iz redovnog poslovanja za poslednje 3(tri) poslovne godine (2011, 2012. i 2013.), (strana 6 od 44 dokumentacije „Pošta Srbije“)

2a. Da raspolaže neophodnim kadrovskih kapacitetom, i to:

a) Da ima najmanje 10 (deset) zaposlenih lica u radnom odnosu sa VII stepenom stručne spreme;
b) Ima najmanje 2 (dva) člana ključnog osoblja koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora i za kontrolu kvaliteta pružene usluge, a koji su radno angažovani kod ponuđača, sa iskustvom u projektima procene vrednosti stalne imovine – nekretnina, postrojenja i opreme privrednih društava, iskustvom u proceni vrednosti imovine velikih preduzeća u javnom sektoru, iskustvom u tumačenju Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Ključno osoblje mora imati:
- najmanje 5 (pet) godina relevantnog radnog iskustva, pojedinačno;
- stručne kvalifikacije u oblasti procene vrednosti, i to da poseduje međunarodne profesionalne sertifikate ASA,CFA i REV (svaki član ključnog osoblja mora imati najmanje jedan sertifikat).

3a. Da raspolaže neophodnim tehničkim kapacitetom :
- da poseduje najmanje 10 (deset) PC računara 

4a. Da raspolaže neophodnim poslovnim kapacitetom :
- Da je pružao usluge procene vrednosti stalne imovine privrednih društava u prethodnih 5 (pet) kalendarskih godina (2009-2013), čija je procenjena vrednost imovine preko 20 miliona evra po naručiocu (za najmanje dva naručioca), kao i da je u istom periodu izvršio najmanje 2 (dva) ugovora o usluzi procene imovine.

(strana 7 od 47 dokumentacije „Skloništa“)

2b. Da raspolaže neophodnim kadrovskih kapacitetom, i to:

a) Da ima najmanje 10 (deset) zaposlenih lica u radnom odnosu sa VII stepenom stručne spreme;
b) Ima najmanje 2 (dva) člana ključnog osoblja koji će biti odgovorni za izvršenje ugovora i za kontrolu kvaliteta pružene usluge, a koji su radno angažovani kod ponuđača, sa iskustvom u projektima procene vrednosti stalne imovine – nekretnina, postrojenja i opreme privrednih društava, iskustvom u proceni vrednosti imovine velikih preduzeća u javnom sektoru, iskustvom u tumačenju Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja.

Ključno osoblje mora imati:
- najmanje 5 (pet) godina relevantnog radnog iskustva, pojedinačno;
- stručne kvalifikacije u oblasti procene vrednosti, i to da poseduje međunarodne profesionalne sertifikate ASA i CFA (svaki član ključnog osoblja mora imati najmanje jedan sertifikat).
3b. Da raspolaže neophodnim tehničkim kapacitetom i to da poseduje najmanje 10 PC računara. 
4b. Da raspolaže neophodnim poslovnim kapacitetom i to da je pružao usluge procene vrednosti stalne imovine privrednih društava u prethodnih 5 (pet) kalendarskih godina (2009-2013), čija je procenjena vrednost imovine preko 20 miliona evra po naručiocu (za najmanje dva naručioca), kao i da je u istom periodu izvršio najmanje 2 (dva) ugovora o usluzi procene imovine preko 5 miliona dinara (bez PDV) po ugovoru.
(strana 7 od 44 dokumentacije „Pošta Srbije“)
Potpuno je očigledno da je ove dodatne uslove pisala ista osoba budući da su maltene i pravopisne greške identične, a jedine dve razlike se odnose na činjenicu da su JP „Skloništa“ u odgovorima na pitanja potencijalnog ponuđača dopustila i standard REV i da su iz tačke 4. ukinuli potpuno besmislen zahtev da je usluga procene vrednosti imovine vršena za preko 5 miliona dinara bez PDV.

Link: JP „Skloništa“ 

Pdf: KD Javna skloništa.pdf

Link: JP „Pošta Srbije“

Pdf: KD procena Pošta.pdf

Napominjemo da je postupak javne nabavke JP „Pošta Srbije“ obustavljen budući da je uložen Zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Ono što onemogućava konkurenciju u obe javne nabavke jeste pre svega potpuno nerealno visok ostavreni poslovni prihod u posednje tri godine koji je nekoliko desetina puta veći od realne cene usluge, a verovatno i procenjene vrednosti javnih nabavki. Na taj način se brišu svi manji potencijalni ponuđači. Dodatno je potpuno nerealan zahtev za 10 zaposlenih u radnom odnosu (budući da ovu vrstu poslova mogu obavljati i najčešće obavljaju stručnjaci angažovani po osnovu ugovora o delu i sl), zahtevani sertifikati koji su uobičajeni za SAD, ali ne i za Evropu (ASA sertifikat Američkog udruženja procenitelja).
Kako bi se obezbedili i od potencijalnog udruživanja manjih potencijalnih ponuđača u konzorcijum koji bi eventualno mogao da ispuni sumanuto visoke standarde za učešće, naručioci sa svojim prijateljima unapred izabranim ponuđačima su postavili jedan neverovatan uslov koji važi isključivo za učesnike u zajedničkoj ponudi:

„Ukoliko ponudu podnosi grupa ponuđača, svi članovi grupe dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke iz odeljka 4.2 tačke od 1. do 4, ove konkursne dokumentacije, ispunjavaju zajedno, osim uslova da je izmirio obaveze u pogledu plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zarade/naknade za zaposlene, bez obzira na ukupan broj zaposlenih, i to za mesec januar 2014. godine, koji mora da ispunjava svaki član grupe ponuđača“

(strana 13 od 47 JP „Skloništa“ kao i strana 12 od 44 i 13 od 44 JP „Pošta Srbije)

Uhapšen portparol Pirate Bay Peter Šunde

Hapšenje se je odigralo danas popodne na farmi Skane Tonganoxie javlja expressen.se

Hapšenje je izvedeno u saradnji Poljske i Švedske policije.

"Tačno je da je on uhapšen", potvrdila je Carolina Ekeus, PR nacionalne policije.

Policija je ponovo stala na put popularnom file-sharing gigantu, sajtu Pirate Bay.

Nedavno je Peter Sunde učestvovao u trci za Evropski Parlament kao kandidat Piratskepartije u Finskoj.

Interpol je za njim raspisao poternicu 2012 godine, a sada se Sunde nalazi u pritvoru i služiće zatvorsku kaznu za kršenje autorskih prava na sajtu Pirate Bay zajedno sa još dva osnivača sajta Fredrik Neijem i Godfrey Swartholmom Anakatom
Pored zatvorske kazne određeno je da plate i odštetu u iznosu 46 miliona dolara.

Iako je i poljska policija trebala da bude uključena u hapšenje kao i policija samo je Nacionalna policija izdala saopštenje. Carolina Ekéus potvrdila hapšenje. "On će služiti zatvorsku kaznu, nemam drugih detalja o hapšenju".
Trojka sa Pirate Bay je sada ostala samo na Fredrik Neij (36) koji je u bekstvu od kada je  Godfrey Swartholm Warg Anakata isporučen Danskoj i uhapšen pod sumnjom za hakovanje.
Peter Sunde je osuđen na osam meseci zatvora u slučaju  Pirate Bay, nakon čega je Apelacioni sud smanjio kaznu.

"Mislim da će on odslužiti zatvorsku kaznu”, kaže advokat odbrane Pirate Bay Peter Althin, “Nisam bio u kontaktu sa Peterom otkako je uhapšen, informaciju sam primio od rođaka, ali ja mogu ponovo da ga zastupam ako on to želi jer je on najtalentovaniji klijent koga sam imao, i on bi morao da bude oslobođen".Anonimusi iz Švedske su reagovali na vest o hapšenju: "Nikada nećemo biti mirni, dokle god muzička i filmska industrija
pokušavaju da imaju monopol na informacije i datoteke. Mi ćemo se boriti za Peter Sunde-a baš kao što smo se borili
za Anakatu, Nikada nećemo zaboraviti šta su ovi ljudi uradili za internet, posebno za Wikileaks.”

"Peter Sunde je heroj naše generacije i to će ostati! Oni koji mu sada sude biće osuđeni žešće od istorije, a možda i ranije nego što misle" rekao je Rick Falkvinge za Revolution News.

Članak preveden sa RevolutionNews: The Pirate Bay Spokesperson Peter Sunde Arrested in Sweden 

OBRENOVAC: VRH DRŽAVE NEODGOVORAN I NEKOMPETENTAN

Anonymous Srbija: intervju sa prof. dr Darkom Trifunovićem

Serija događaja od početka kiša, broj sela, gradova, mostova, kuća i evakuisanih ljudi uvećava se iz sata u sat, neprekidno od četvrtka 15. maja kada su počele evakuacije u Čačku, do noći iz četvrtka u petak kada je Kolubara poplavila Obrenovac. Danas, u trenutku kada je vanredno stanje ukinuto, osim u dva grada i 17 opština, objavljujemo sinoćni razgovor sa dr Darkom Trifunovićem, a u nameri da otkrijemo stvarne razmere katastrofe.  

Darko Trifunović pomogao je građanima da se organizuju u evakuisanju ljudi i životinja kao izuzetan stručnjak iz oblasti bezbednosti, magistar prava, i sekretar Instituta za bezbednosne studije Fakulteta bezbednosti u Beogradu.Darko je osnivač prve "Ekološke-škole prava" u Srbiji, kao i pan-afričke organizacije studenata prava i mladih pravnika AFLS. Osim toga, prof. dr Darko Trifunović, jedan je od prvih predsednika ELSA (European Law Students Association i mladih pravnika).

Poplave u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj 

Anonymous: Da li u ovom trenutku imamo humanitarnu krizu?

Darko Trifunović: Imamo humanitarnu i političku krizu jer je očigledno da političari koji vode ovu zemlju nisu adekvatno reagovali na kriznu situaciju. O tome postoje brojni pokazatelji od onih opštinskih, gradskih i onih na nivou Republike Srbije. Neverovatno i poražavajuće zvuče činjenice koje ukazuju na to da je npr.reka Kolubara poplavila naselja uzvodno od Obrenovca i da niko iz Republike zadužen za vanredne situacije nije bio u stanju ili stručan da adekvatno odreaguje i predvidi katastrofu koja se desila u Obrenovcu. Već 15.maja bio je poplavljen dobar deo Opštine Obrenovac ali ni to nije bilo dovoljno organima vlasti da preduzmu odgovarajuće mere zaštite. 

Veliki deo građana Obrenovca nije čuo sirenu za opštu opasnost tako da se dovodi u pitanje da li je ista i aktivirana? Tek to je poseban skandal! Ako uzmemo da je gradonačelnik Beograda javno pozivao građane Obrenovca da ne napuštaju svoje domove:“Gradonačelnik Beograda Siniša Mali apelovao je danas na građane Obrenovca, da ne napuštaju svoje domove. - Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985 - navodi se u saopštenju gradonačelnika”. Onda se postavlja opravdano pitanje da li Siniša Mali, gradonačelnik Beograda treba da odgovara za humanitarnu katastrofu koja je zadesila Obrenovac tj.za nepreduzimanje svih potrebnih i adekvatnih mera usmerenih na zaštitu života građana, životinja i imovine građana. 

Nažalost ovakva izjava tj.poziv Siniše Malog imala je strahovite posledice po živote građana Beograda-Obrenovca. Lićno sam imao situaciju u kojoj jedan deo građana nije hteo da se evakuiše u trenucima kulminacije poplave npr.16.maja, tačno u trenutku kad je Siniša Mali pozvao građane da umesto da se evakuišu ostanu kod svojih kuća. Ne mogu da kažem da li se građani nisu evakuisali iz ličnih razloga, ili su na tu odluku uticale izjave političara, poput ove Siniše Malog, ali je evidentna pojava da se političari u Srbiji sve  češće mešaju u profesije za koje niti su školovani niti su obučavani. I to nije samo slučaj sa političarima. 
Generala Dikovića poslali su u Šabac da ojačava nasipe na Savi a, to je struka nekog građevinskog inžinjera iz polja hidro-tehnike. Još gore zvuči činjenica da je neko poslao preko 10.000 mladih ljudi iz Beograda u Šabac da rade na nabujaloj reci bez ikakve obuke, stihijski i bez opreme. Treba postaviti pitanje da li, i ko, za to treba da odgovara, što je ugrozio živote i bezbednost ovih mladih ljudi? 

 

Ko je sve učestvovao u evakuaciji? Informacije u medijima su fragmentarne bilo je tu Vojske RS, policije, žandarmerije i organizacija koje rade na volonterskom principu. Kada je zatvoren grad i za koga? Kako je moguće da su se u takvom okruženju dogodile pljačke? 

Kao prvo, u akcijji spasavanja učeštvovali su građani Obrenovca koji su zapravao bili ostavljeni sami sebi a, to se najbolje vidjelo 16.maja. Na licu mesta zatekli su se malobrojni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije koja u Obrenovcu ima kasarnu, i pripadnici obrenovačke policije. Mora se naglasiti da su najspremniji i najorganizovaniji bili pripadnici Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije koji su došli specijalnim čamcima i dali veliki doprinos u spasavanju I evakuaciji građana Obrenovca. Veliku hrabrost i požrtvovanost su pokazali pripadnici Gorske službespasavanja, zatim volonteri koji su svojim čamcima dolazili, radio amateri i ostale civilno-sportske inicijative. 

Međutim, odsustvo države, loša kordinacija između službi i totalna neorganizovanost bili su primetni na svakom koraku. Umesto da su država i državne institucije bile spremne na ovakvu situaciju njih je sve ovo zadesilo?! Odvodni kanali su bili zapušteni i zapušeni. Godinama se ništa nije ulagalo na ovom polju. Vojska tj.kasarna u Obrenovcu nije imala pontonski most i gumene čamce. Radio veza nije funkcionisala, a od mobilnih operatera jedino je radio Telenor, i na mahove MTS, a ljudima su slata obaveštenja putem mobilne telefonije i televizije koja nije radila jer nije bilo struje. Umesto gumenih čamaca i snažnih motora na njima kako bi se evakuacija što pre obavila, neko je u Obrenovac poslao guseničare-amfibije koje su u urabanim uslovima zgromile potopljene automobile građana Obrenovca i time ugrozile dalju evakuaciju. Uništeni automobili postali su ozbiljna prepreka za gumene čamce i dolazilo je do brojnih bušenja čamaca. 

Situacija je znatno poboljšana dan kasnije, u subotu 17.maja, kada su se pojavile znatne snage službi bezbednosti Republike Srbije (Žandarmerija, SAJ I MUP) kao i Vojske Srbije. Takođe, dan kasnije došli su i drugi spasilački timovi, ali naglašavam sve je to bilo tek u danima nakon poplavnog talasa! Najteža situacija bila je 16.maja i tad se videlo da Srbija zapravo nema adekvatan i brz odgovr na vanredne situacije kao što je bio slučaj sa ovom u Obrenovcu. Još tragičnije zvuči činjenica da Srbija nema analitiku koja prati i upozorava na mogućnosti ugrožavanja građana Srbije, te da se na osnovu iste organizuju sve potrebne mere zaštite. Naglašavam (po ko zna koji put) da su zamenjene uloge, i da su političari na sebe preuzeli poslove za koje nisu stručni i kompetentni. Naravno, time su preuzeli i odgovornost za sve propuste kao i posledice koje se ogledaju kroz gubitak ljudskih života i velike materijalne štete.

Da su se na vreme preduzele mere zaštite, posledice bi bile mnogo blaže, što na prvom mestu znači zaštita ljudskih života, životinja i imovine.

 Darko, koji je bio povod da odeš u Obrenovac? Šta te je motivisalo, koja je bila tvoja uloga tamo na licu mesta?

Igrom slučaja sam se zatekao u Obrenovcu 15.maja i kad sam video šta se sve dešava odlučio sam da ostanem i pomognem, jer je to bila ne samo moja građanska i moralna dužnost već i profesionalna orijentacija, s obzirom da sam doktor nauka bezbednosti, odbrane i zaštite. Zapravo, u tom trenutku ako se uzme u obzir gore navedeno, bio sam jedan od najkompetentnijih za tu situaciju. Međutim, situacija na terenu je bila haotična u smislu loše komunikacije i kordinacije. Uradio sam ono što sam mogao. Zajedno sa građanima, preostalim pripadnicima MUP-a, Žandarmerije i Vojske Srbije organizovali smo punkt za evakuaciju u Nemanjinoj ulici, prikupljali čamce i druga plovna sredstva, izvlačili “zarobljene” ljude iz kuća i zgrada. Evakuacija je išla u dva pravca. Jedan prema OŠ  “Jefimija”, a drugi ka Hotelu Obrenovac. Na samom punktu skupljali smo spasene građane iz okolnih kuća i zgrada, a veliki broj građana čekao je na evakuaciju. Organizacija punkta je bila takva da se znao red i prioriteti a, građanima kao i pripadnicima službi bezbednosti podeljena su zaduženja. Ovakva organizacija dala je maksimalnu efikasnost a, svoje herojstvo i požrtvovanost pokazali su podjednako građani, volonteri, kao i pripadnici Vojske, Policije i Žandarmerije. 

Ne možemo da ne pitamo o ličnom iskustvu. Ako možeš da podeliš sa Anonymous Srbija kako je izgledao prvi dan u Obrenovcu? Šta je to što nikada nećeš zaboraviti? Koja je bila najteža situacija?

Najgori dan bio je 16.maj. Ljudima je trebala neka organizacija, neko uputstvo. Većina građana bila je zbunjena, zatečena i nije znala šta da radi u prvim trentcima. Iz jedne od zgrada spasen je mladić koji je u naručju nosio povređenog psa. Jedan spasilac više ne mogu da se setim koju je uniformu nosio zahtevao je da mladić ostavi svog psa, što je ovaj odlučno odbijao. Prišao sam obojici i izričito naglasio da mladić i pas idu u vozilo za spasavanje istog trenutka zajedno. Pogled mladića govorio je više od hiljade reči. Isto tako, kroz nabujalu vodu prišli smo čamcem kako bi evakuisali jednu porodicu. Baka koja se teško kretala usled težine, prilikom prelaska u čamac pala je u vodu. Za njom je odmah skočio spasilac, u trenutku kad je struja bila toliko jaka da je mogla da ih odnese oboje. Hrabar mladić evidentno je rizikovao svoj život da bi spasio baku. Iz nekog sela dovedena je devojčica kojoj su oba roditelja stradala. Nije imala gde da ide i kod koga. Za nju je evakuacija bila bolnija nego za sve druge. Svi smo pazili na nju posebno. 

A,onda dolazi noć. Tišina i voda svuda uokolo. Mokri, prozebli, nastavili da spasavamo ljude. One koje smo doveli na punkt čekali su na pomoć koja bila neizvesna. Većina ljudi gledalo je u mene i jednog hrabrog Obrenovčanina koji živi tu u neposrednoj blizini I 

ija je kuća već bila prepuna onih koje smo spasavali, ili onih koji su tu došli sa drugih potopljenih lokacija. Odjeknula je eksplozija. Kažu eksplodirao je trafo negde u daljini. Svi smo se trgli od zvuka detonacije jer bila je noć, voda i neizvesnost.

Obrenovac i događaji u vezi sa poplavom u ovom trenutku su obavijeni tišinom. Još uvek niko od zvaničnika ne progovara otvoreno o tome da je brana bila minirana. Šta se u stvari dogodilo? Zar nije mogla da se jednostavno otvori brana? 

Na ovo pitanje nemam odgovor jer to nije bilo u mojoj blizini. 

U opišu posla Čučkoviću bilo je da oglasi uzbunu za Obrenovac. Izvještaji i svjedocipotvrđuju da se to nije desilo. Po objavi prvog izvještaja na#OccupyTamara prvi izvještaj je ovdjehttp://pastebin.com/smwRPdjq ‪‬ tj. na linku na Anon stranici  Čučković je na pres konferenciji potvrdio da je čekao “naređenje” / “upozorenje” od RMZO i Srbijavoda / Vojvodinavoda. 

Niko od ljudi sa kojima sam ja bio u kontaktu a, radilo se o stotinama, nije čuo sirenu. Ili je nije ni bilo ili se ta sirena nije dobro čula što u jednom i u drugom slučaju ne umanjuje odgovornost svih onih koji su bili zaduženi da blagovremeno upozore građane Obrenovca na opštu opasnost. Ako je gospodin Čučković čekao naređenje, onda on treba da javno kaže i od koga Zašto nije oglašena sirena za opštu opasnost?! 

Ko je po zakonu nadležan u ovoj situaciji da reaguje prvi? Šta mislite o svedočanstvu Sinđelića iz TENT o odbijanju saradnje i mobingu prema onima koji su bili voljni da pomognu na vreme, pre poplave? Kako tumačite ovaj propust?

MUP i lokalna samouprava su morali da reguju prvi. Da su reagovali, građani bi bili upozoreni i sasvim sigurno bi se umanjila stradanja kao i ogromna šteta koja je naknadno nastala. Mislim da je gospodin Sinđelić potpuno upravu i da je postupao iz iskrenih I patriotskih razloga. Međutim, kad se politika umeša u struku dobija se jedna haotična situacija sa teškim posledicama, upravo ovakva kakvu smo, nažalost, videli u Obrenovcu.

 

Za sve nas koji nismo direktno ugroženi ovi dani su jako teški. Do sada ovoliko humanosti i bratske solidarnosti nismo videli. Ali ni ovoliko propaganda! Šta mogu da očekuju ljudi koji prenose informacije putem internet i vrše diseminaciju informacija?

Svi dobro znate šta je o stanju u medijima u Srbiji govorila Verica Barać koja je tražila da se uradi “lična karta” medija što, ispostavilo se, nikada nije urađeno. Ona je tvrdila da su mediji u rukama tajkuna i tzv.političke mafije, uostalom kao i političke partije. Ovako uspostavljenom kriminalnom sistemu svaki slobodan mediji je prepreka i potencijalna opasnost.

Anon Srbija je tu da omogući protok informacija i spreči cenzuru. Kako vidite ulogu našeg pokreta u situaciji kada se mnogo toga iznosi na internet, a malo toga je zvanično potvrđeno?  

Svi slobodni i necenzurisani mediji imaju važnu ulogu u procesu demokratizacije društva. Cenzura je odlika diktature u kojoj se zapravo Srbija nalazi zadnjih 50 godina. Koja je pozadina propusta u vezi sa Obrenovcem, ostaje da se istraži. 

Naši internacionalni prijatelji nisu nikada čuli da neka vlada lično traži pomoć i donacije i otvara račune za uplate. Kako vi gledate na kampanju za donacijama?

Srbija kao kandidat za EU ima ista prava kao i svaka zemlja članica na Fondove solidarnosti I IPA fondove. Za te fondove Srbija mora da aplicira kao država. Inače, Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu. Ona je najveći primalac sredstava EU u čitavom regionu zapadnog Balkana sa 200 miliona evra godišnje. EU je investirala u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji (Most Slobode, Žeželjev most, i most Gazela, putevi i granični prelazi), u zdravstvo (ambulantna kola, mamografi, zbrinjavanje medicinskog otpada), kvalitet vazduha i vode, čvrsti otpad (Subotica, Sremska Mitrovica, Užice, Požarevac), pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima. Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.