Postoji jedna stara bajka o dečaku koji je noćima,
usred sela, iz straha ili iz zabave, vikao “Vuk!”. Seljani su svaki put
uzalud skakali u odbranu sela, dok nisu oguglali. Jedno veče se vuk
stvarno pojavio. Dečak je opet vikao, no niko mu više nije verovao....
Dobro se zakuvalo u Bosni i Hercegovini. Narod je na nogama. Tuzla, Zenica, Sarajevo, Mostar, Velika Kladuša. Protesti se šire kao požar. Povod za proteste su siromaštvo, nepravda, korupcija, pljačka, mafija na vlasti…..situacija karakteristična za ceo Balkan. Ali, na brdovitom Balkanu, jedino su Bosanci ustali na noge. Bez mnogo pompe, priče, palamuđenja. Jednostavno - BUNT. Ostatak Balkana sedi i posmatra. Navija i zavija. Proteste su započeli radnici u Tuzli, gladni i besni. Zatim se pojavio nekakav Aldin Širanović koji tvrdi da je baš on vođa protesta. Onda su se prišljamčili i mnogi drugi koji tvrde svašta i pričaju svašta. Jesu li, nisu li…
No, interesantno je da je od prvog dana počela vika i halabuka iz Republike Srpske kako su svi ti “socijalni” nemiri ustvari nemački plan da se razori sadašnja struktura Bosne i raskoli sadašnja Republika Srpska. “Vuk!”. Nemiri i vatra po Tuzli i Sarajevu su zbog Republike Srpske. Kamenje po Mostaru se isto baca zbog Republike Srpske. Jer ne mogu nemiri da budu socijalni. Nije dozvoljeno. Nemiri mogu da budu samo nacionalni. To je dozvoljeno. To je trend. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u bosanskim kantonima – to rade neki huligani. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u Republici Srpskoj – to radi Zapad protiv Srpstva. To je nešto kao u Ukrajni, ali i nije. U međuvremenu se u Republici Srpkoj još uvek nije dogodilo ništa. Analitičari analiziraju….Frka! “Vuk!”.
Niko da pusti da vreme pokaže stvari kakve jesu.
Negde u to vreme su neki od demonstranata u kantonima počeli da proturaju ideju o ukidanju istih. Okačili to na Fejsbuk i stavili pesnicu. Onako, američki. Demonstranti u Sarajevu zapalili Arhiv BiH koja je smeštena u zgradi Predsedništva BiH. Zašto Arhiv? Kažu, kolateralna šteta u plamenu Parlamenta. Drugi kažu da to nije nimalo slučajno... “Vuk!”.
A, šta ćemo ako se stvarno pojavi vuk?
Ništa. Mi u Srbiji ionako sedimo, gledamo TV i čekamo da nas spase neko s neba. Mi smo se jako razočarali 5. oktobra 2000-te i ne možemo više ništa. Vuk je strašan i možemo da pogrešimo....
Dobro se zakuvalo u Bosni i Hercegovini. Narod je na nogama. Tuzla, Zenica, Sarajevo, Mostar, Velika Kladuša. Protesti se šire kao požar. Povod za proteste su siromaštvo, nepravda, korupcija, pljačka, mafija na vlasti…..situacija karakteristična za ceo Balkan. Ali, na brdovitom Balkanu, jedino su Bosanci ustali na noge. Bez mnogo pompe, priče, palamuđenja. Jednostavno - BUNT. Ostatak Balkana sedi i posmatra. Navija i zavija. Proteste su započeli radnici u Tuzli, gladni i besni. Zatim se pojavio nekakav Aldin Širanović koji tvrdi da je baš on vođa protesta. Onda su se prišljamčili i mnogi drugi koji tvrde svašta i pričaju svašta. Jesu li, nisu li…
No, interesantno je da je od prvog dana počela vika i halabuka iz Republike Srpske kako su svi ti “socijalni” nemiri ustvari nemački plan da se razori sadašnja struktura Bosne i raskoli sadašnja Republika Srpska. “Vuk!”. Nemiri i vatra po Tuzli i Sarajevu su zbog Republike Srpske. Kamenje po Mostaru se isto baca zbog Republike Srpske. Jer ne mogu nemiri da budu socijalni. Nije dozvoljeno. Nemiri mogu da budu samo nacionalni. To je dozvoljeno. To je trend. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u bosanskim kantonima – to rade neki huligani. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u Republici Srpskoj – to radi Zapad protiv Srpstva. To je nešto kao u Ukrajni, ali i nije. U međuvremenu se u Republici Srpkoj još uvek nije dogodilo ništa. Analitičari analiziraju….Frka! “Vuk!”.
Niko da pusti da vreme pokaže stvari kakve jesu.
Negde u to vreme su neki od demonstranata u kantonima počeli da proturaju ideju o ukidanju istih. Okačili to na Fejsbuk i stavili pesnicu. Onako, američki. Demonstranti u Sarajevu zapalili Arhiv BiH koja je smeštena u zgradi Predsedništva BiH. Zašto Arhiv? Kažu, kolateralna šteta u plamenu Parlamenta. Drugi kažu da to nije nimalo slučajno... “Vuk!”.
A, šta ćemo ako se stvarno pojavi vuk?
Ništa. Mi u Srbiji ionako sedimo, gledamo TV i čekamo da nas spase neko s neba. Mi smo se jako razočarali 5. oktobra 2000-te i ne možemo više ništa. Vuk je strašan i možemo da pogrešimo....
