AUTORI: Carl
Gibson i Steve Horn
Srđa
Popović je
mnogima poznat kao “vodeći
arhitekta promene
režima” u
Istočnoj Evropi i drugde od kasnih devedesetih, i kao jedan od
osnivača Narodnog pokreta Otpor! grupe aktivista koju su finansirale
SAD a koja je učestvovala u obaranju režima Slobodana Miloševića
tokom 2000.godine.
Ono
što je manje poznato, a što ekskluzivna
Occupy.com istraga otkriva,
je da Popović i Otpor! Imaju svoj nastavak u CANVAS-u
(Centar
za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju )
koji održavaju bliske veze Goldman Saks i privatnom obaveštajnom
firmom Stratfor ( Strategic
Forecasting Inc.)
kao i američkom vladom. P opovićeva supruga takođe je
radila za Stratfor godinu dana.
Ova
otkrića posledica su hiljada novih mejlova koje je objavio
Wikileaks u
okviru “Global Intelligence Files". Prepiska
otkriva da Popović blisko sarađuje sa Stratforom,
privatnom firmom iz Teksasa, koja se prikuplja podatke o
geopolitičkim događajima i aktivistima za klijente u
rasponu od Američkog instituta za naftu i Archer Daniels
Midland do korporacija kao što su Dow Chemical , Duke Energy ,
Northrop Grumman, Intel i Coca-Cola .
U
pismima pod nadimkom "SR501",
vidi se da je Popović je prvi put prišao Stratforu tokom
2007.godine da održi predavanje u prostorijama te firme
o događajima u istočnoj Evropi, kaže izvor iz Stratfora izvor koji
je želeo da ostane anoniman.
U
jednom od mejlova Popović prosledio informacije o
aktivistima koji su povređeni ili ubijeni od strane bahreinske
vlade koju su naoružavale SAD ,
a informacije je dobio iz Centra za ljudska prava u
Bahreinu prilikom obrušavanja režima na prodemokratske
aktiviste u jesen 2011. godine. Popović
takođe napisao
plan za Stratfor o
tome kako da svrgnuti, sada pokojnog, predsednika
Venecuele Huga Čaveza u septembru 2010 .
Svetski
aktivista - Stratforova konekcija
Koristeći
svoju slavu i status aktiviste Popović je otvorio mnoga vrata
za Stratforove sastanke sa aktivistima na globalnom nivou .
Zauzvrat, Stratfor je od informacija dobijenih iz
Popovićeve mreže kontakata, načinio obaveštajne
podatke na osnovu kojihj se mogu preduzimati akcije - firma
se klasifikovala kao “CIA u senci”
- a za račun korporativnih klijenata tj. kompanija iz Amerike.
Popović
je Stratforu prosledio informacije o aktivistima na terenu iz
velikog broja zemalja, počev
od Filipina, Libije, Tunisa, Vijetnama, Irana, Azerbejdžana, Egipta, Tibeta, Zimbabvea, Poljske
i Belorusije, Gruzije, Bahreina, Venecuele i Malezije.
Kako se vidi iz prepiske , Popović je često prosleđivao
informacije Stratfora bez saglasnosti aktivista i verovatno
aktivisti nisu znali da su njihovi emailovi završavali u
rukama privatne obaveštajne firme.
U
Americi koautor ove istrage Karl
Gibson (ispred
Uncut ) , i Andy
Bichlbaum (ispred
Yes Men) sastali su se sa Popovićem ubrzo nakon što su ove dve
respektabilne grupe iskoristile
hoax
da se našale na račun firme General Electric , izvrgavajući
ruglu tu kompaniju zbog neplaćanja
poreza u SAD.
Dvojac je Popoviću predstavio planove za nastupajuću godinu i
kasnije se ispostavilo da je Stratfor pažljivo
pratio aktivnosti grupe Yes Men (autor
fotografije je Bichlbaum, slikano u aprilu 2011 i na njoj su Popović
i Uncut-ov istraživač Carl Gibson).
Tokom
Arapskog proleća u Egiptu u januaru 2011, Popović je primio poziv
za intervju na CNN-u.
Prvo što je uradio bilo je da se obrati za pomoć kolegama iz
Stratfora koji su mu dali pet
stvari s kojima treba da počne.
Stratfor
kaže da je glavna korist za ovu firmu od Popovića bila u širokom
rasponu autentičnih aktivista širom sveta.
“Mali
podsetnik da je glavna korist od ovog kontakta u njegovoj sposobnosti
da nas poveže sa izgrednicima širom sveta s kojima je on u
kontaktu. Njegova sposobnost da proceni situaciju na terenu je možda
limitirana, on uglavnom ima inicijalni kontakt sa procenom”, piše u
mejlu iz maja 2010.
godine čiji je pošiljalac bivši Stratforov analitičar za Euraziju
Marko Papić. “On sam poseduje informacije koje mogu biti s vremena
na vreme korisne. Ali ideja je da sakupimo mrežu kontakata
kroz CANVAS, a njih dalje možemo nezavisno kontaktirati”.
Popović
je bio lepo primljen u Stratforu tako da je čak injegova
supruga, Marija, dobila tu posao.
Ona je radila za Stratfor od
marta 2010. do marta 2011.godine
kao vikend open-source obaveštajni analitičar, Drugi
kandidat za posao, Jelena Tančić, takođe je radila za CANVAS.
“Momak
iz Canvas-a [Popovic] je prijatelj/izvor [for Stratfor] i
preporučio ju nam je”, kaže podpredsednik
Stratfora za analizu Scott Stewart u martu
2010.
u emailu, izostavljajući da se u to vreme ovo dvoje zabavljaju.
Popović
i njegova žena bili su veoma bliski sa Stratforom, zapravo, toiliko
bliski da je Popović pozvao
brojne zaposlene Stratfora na svoje venčanje u Beogradu.
Pomoć
Stratforu da isfabrikuje revolucije
Stratfor
je kao glavnu vrednost Srđe Popovića video ne samo kao izvor za
obaveštavanje o revolucionarima i pokretima aktivista, već i kao
nekoga ko bi, ako je potrebno, mogao da pomogne da se zbace lideri
zemalja koje su neprijateljske u odnosu na geopolitičke i
finansijske interese SAD. Popović je bio toliko koristan za Stratfor
da mu je ova firma dala besplatnu pretplatu kao “legitimnom
izvoru koji sve vreme koristimo kao firma” –
reči Papića.
U
prepisciu u
junu 2011.
Papić o Popoviću kaže da je “veliki prijatelj” i opisuje ga
kao “srpskog aktivistu koji putuje svetom pokrećući revolucije”.
“Oni…
uglavnom idu po svetu pokušavajući da svrgnu diktatore i
autokratske vlade (one koje ne vole SAD;)", Papić
kaže u jednom od mejlova,
“Oni jednostavno postave radnju u toj zemlji i probaju da sruše
vladu. Kada se pravilno koriste moćniji su od odreda oko nosača
aviona”.
Kao
odgovor na “nosača aviona” Stratforov
podpredsednik Fred Burton kaže
da bi možda trebali biti poslati
u Iran.
Mejlovi takođe otkrivaju da je Popović služio
kao obaveštajni izvor za aktiviste na terenu
u Iranu,
informišući Stratfor o finansiranju borbe
za “demokratske programe” tamo
gde američka vlada gura svoju “soft
power” agendu.
U
sledećoj prepisci iz marta 2010. Stjuart Bartonu kaže da je
CANVAS “pokušavao
da se otarasi Čaveza” upućujući
na predsednika Venecuele Huga Čaveza. Tokom 2007.godine CANVAS
je trenirao
aktiviste kako da svrgnu Čaveza.
“Ako
se dobro sećam, koristimo hushmail komunikaciju da ga kontaktiramo u
vezi sa Venecuelom usled senzitivnosti korišćenja NVO kao izvora a
imajući u vidu da imamo klijente koji su aktivni u zemlji”, piše
Papić u januaru 2011. Popoviću.
Stratfor
je bio zaveden CANVAS-ovom sposobnošću da inicira promene vlasti u
inostranstvu da je pozvao
Popovića u centralu u Austinu da 2010. održi seminare o
ovoj temi plativši mu put do Teksasa.
CANVAS
i Goldman Sachs novac
Jedan
od najvećih saveznika CANVASa je Muneer Satter,
nekadašnji Goldman Saks izvršni rukovodilac koji je sišao
sa pozicije
u junu 2012. i
sada poseduje Satter Investment Management LLC. Stratforov
CEO Shea Morenz radio
je 10 godina za Goldman Saks gde je bio direktor za investiciono
upravljanje i regionalni šef za privatne investicije za region
Jugoistoka.
Satter
je u međuvremenu glavni sponzor Republikanske partije, dajući
više od 300.000 dolara Karl
Rove’s Super Pac Crossroads GPS pre
izbora 2012, i
još 100.000 dolara asocijaciji
guvernera Republikanske partije u prvoj polovini 2013, a pre izbora
2014.godine. Živi u ogromnom stanu
od 9,5 miliona dolara u Čikagu,
u predgrađu kod jezera Mičigen. .Muneer je dao 50
hiljada dolara za
inauguracioni fond predsednika Obame tokom 2009.
Kada
je došlo do toga da se Muneer poveže sa obaveštajnom firmom,
Popović je poslužio kao čovek za vezu upoznavši
Sattera sa predsedavajućim Stratfora Džoržom
Fridmenom.
“Kada
god želim da razumem pojedinosti koje se nalaze iza svetskih
događanja, pitam Stratfor”, pišu na Stratforom sajtu Saterove
reči. “Oni poseduju najdetaljnije analize svetskih događaja i
miljama su ispred konvencionalnih medija”.
Otpor!
Kontra-istorija
Da bi
se razumelo kako je Popović došao da pomogne Stratforu u njihovim
obaveštajnim naporima, suštinski je da se priđe kritički
organizacijama Otpor! i CANVAS. Detaljni pregled pokazuje da je
Popović bio prirodan izbor za Stratforovog doušnika i bliskog
savetnika.
Često valorizovano
od strane autentičnih aktivista i zapadnih
medija,
bilo je tu daleko više od “Buldožer revolucije” što je vodilo
ka obaranju Miloševića i drugih istočnoevopskih režima nego što
se može videti na prvi pogled.
“U
principu Srbija je bila tajna operacija koja je finansirana sa oko 10
miliona za fiskalnu 1999. is a oko 31 milion dolara za 2009.godinu.
Neki od Amerikanaca uključeni u anti-Milošević poduhvat kažu da
su bili svesni aktivnosti koje je preduzimala CIA na obodima
kampanje, ali su imali problem da pronađu šta im je namera”,
objasnio je 2000.godine istraživački
novinar u Washington Postu.
“Vodeća
uloga pripala je Stejt Departmentu i Američkoj agenciji za
međunarodni razvoj, agenciji za pomoć stranim vladama, koja je
fondovima upravljala kroz ugovarače iz privrede i neprofitne
organizacije kao što je Nacionalni demokratski insitut (NDI) i
njegov republikanski parnjak, Internacionalni republikanski
institut (IRI)".
Papićeva
izjava o CANVASu koji je “moćniji od nosača aviona” nije tek
tako preuveličana već je zasnovana na iskustvu koje je Otpor!
stekao tokom kasnih devedesetih u Srbiji.
“Između
1997. i 2000. National Endowment for Democracy (NED) i američka
vlada postigli su ono što 37 hiljada NATO bombi nije uspelo da
uradi: oterali su Miloševića i zamenili ga svojim miljenikom
Vojislavom Koštunicom i promovisali su neoliberalnu viziju za
Srbiju”,
piše Michael Barker za Z magazin.
“Na dosta sličan način kao što korporativne grupe i astroturf
grupe regrutuju posvećenike koje ih podržavaju, strateški
upotrebljeni društveni pokreti mogli bi da dominiraju civilnim
društvom kada bi im bili pruženi odgovarajući resursi
(finansijska i profesionalna podrška)”.
Otpor!
je bio toliko uspešan da je predvodio ljude u Ukrajinu da pomognu
fabrikaciju promene režima 2004.godine, koristeći obrazac prvobitno
primenjen na Srbiju sa 65 miliona dolara u kešu od američke vlade.
“Obučili
smo ih kako da postave organizaciju, kako da otvore lokalne odbore,
kako da kreiraju brend, logo, simbole, i ključne poruke” rekao
je Otporov aktivista Radiju Slobodna Evropa.
“Pokazali smo im kako da identifikuju ključne slabosti u društvu
i koji su to problem koji najviše opterećuju ljude – šta može
da bude motivacioni faktor za njih, i pre svega mlade, da odu na
glasačko mesto i da na taj način iskroje svoju sudbinu”.
Svrgavanje
Miloševića pratili su fondovi SAD za stvaranje robustnog medijskog
aparata u Srbiji, i Popovićeva supruga radila je u jednoj od radio i
TV stanica koje su finansirane američkim novcem, kao novinar
na b92 od
2004. do 2009.
“Pomažući
Radiju B92 i povezujući ga sa mrežom radio stanica (ANEM),
međunarodna asistencija potcenila je direktnu i indirektnu kontrolu
koju je režim imao nad vestima i informacijama”, izloženo
je u dokumentu
USAID u januaru 2004.godine.
“U Srbiji nezavisne medije podržao je USAID i drugi međunarodni
donator koji su pomagali promenu režima”.
Kritičari
ukazuju da ono što se dogodilo u Istočnoj Evropi jeste bila promena
režima, a ne revolucija u pravom smislu te reči.
“Oni
uopšte nisu bili nikakvi revolucionari, zapravo bili su malo
više od unutrašnje-elitnog transfera moći”, piše Gerald
Sussman, profesor na studijama
urbanog planiranja na Univerzitetu u Portlandu u knjizi “Brendirana
demokratija: američka promena režima u post-sovjetskoj Istočnoj
Evropi”.
“Moderne
taktike elektroinženjerstva bile su upotrebljene da režim bude
populistčki, i da se iskoristi nestabilna i ranjiva situacija u onim
regionima koji su raskrstili sa Sovjetskim Savezom”, napisao je.
Ako se
uzmu u obzor Otporove moćne veze sa američkom vladom, možda ne
iznenađuje da se Popović osećao slobodnim da drži predavanja
na Vojnoj
vazduhoplovnoj akademiji u maju 2010.
i da prisustvuje
sastanku Nacionalne bezbednosti u decemru 2009.godine.
Od
uticajnih pojedinaca koji su lobirali
u američkoj vladi da se da novac CANVAS-u
bio je tu Michael
McFaul, sadašnji američki ambasador u Rusiji i
neko ko je “sarađivao blisko sa Popovičem” dok je radio u
desničarskoj instituciji Hoover na
Stanford univerzitetu.
Kritičari
zvižde, Popovićev odgovara
Maryam
Alkhawaja,direktorka Centra
za ljudska prava u Bahreinu rekla
je da poznaje Popovića nekoliko godina kao aktivistu i da nije imala
spoznaju o njegovim kontaktima pre nego što je Wikileaks objavio
Stratforovu prepisku.
“Srđa
je neko koga sam više nego jednom srela. On je podržavao revoluciju
u Bahreinu i borbu za ljudska prava”, rekla je u telefonskom
intervjuu, “najviše me je iznenadilo kada mi je dao njihove
informacije”.
Alkhawaja je
rekla da u to vreme nije bila svesna koja vrsta firme je Stratfor,
ali je postala sumnjičava nakon što je pročitala Stratforova
pitanja koja su joj upućena. Nikada nije odogovorila Stratforu zbog
prirode mejlova koji su odatle dolazili i koji su izazivali sumnju.
“Bila
je to serija zaista čudnih pitanja kao da dolaze iz obaveštajne
agencije, uzimam u obzir to das u oni znali da radim u oblasti
ljudskih prava. Postavljali su pitanja kao što su ko finansira
koaliciju partija, koliko članova imaju, pitanja na koja čak nisam
ni znala odgovore”, rekla je. “Činjenica da su postavljali takva
pitanja učinila je da se zapitam koji su motivi iza mejla
koji sam dobila.
Zato na njega nisam nikada odgovorila”.
“Kad
god bismo dobijali mejlove tog tipa ili kada bi nas kontaktirali
ljudi koji si bili zainteresovani da pitaju pitanja koja su nalik na
obaveštajno-agencijska, mi bismo ih blokirali, jer znamo da
najverovatnije rade za vladu. Novinari su upoznati sa vrstom posla
kojim se bavimo i oni ne bi ovakva pitanja uopšte postavljali.
Jednostavno, ti mejlovi su bili čudni i zato na njih nikada nisam
odgovorila”.
U
intervjuu putem Skajpa jedan od Otporovih osnivača koji je napustio
pokret u privatnom razgovoru rekao nam je da je njegova primarna
briga u vezi sa prepiskom koju je objavio Wikileaks to što je
Popović odavao informacije o aktivistima bez njihove prethodne
saglasnosti.
Razgovor
sa Popovićem o CANVAS-u doneo je drugačiji pogled “Mi definitivno
nikada ne bismo rizikovali bezbednost aktivista, uvek smo pratili
njihove lidove i nismo ih eksponirali nikome bez njihovog pristanka”.
Ipak,
imajući u vidu Popovićev uradak, i naročito to ko je dodao glazuru
na njegovu karijeru započetu aktivizmom, kritičari kažu da se
Popović savršeno uklopio u Stratfor.
“Grupa
Srba ne može da predvodi pokret za protest bilo gde izvan Srbije,
ali te tehnike su instrument u ostvarivanju određenih političkih
ciljeva”, rekao je prof. Sussman u intervjuu. “Srđa takođe vrši
obaveštajne zadatke tokom tog procesa – koji su od koristi
privatnim firmama i državnim obaveštajnim agencijama. U tome je
Stratfor video svoju korist”.
Članak
je objavljen u ponedeljak, 2.12. 2013 na Occupy.com - Exposed:
Globally Renowned Activist Collaborated With Intelligence Firm
Stratfor - See more
at: http://www.occupy.com/article/exposed-globally-renowned-activist-collaborated-intelligence-firm-stratfor#sthash.NBYx0wSu.dpuf