OBRENOVAC: VRH DRŽAVE NEODGOVORAN I NEKOMPETENTAN

Anonymous Srbija: intervju sa prof. dr Darkom Trifunovićem

Serija događaja od početka kiša, broj sela, gradova, mostova, kuća i evakuisanih ljudi uvećava se iz sata u sat, neprekidno od četvrtka 15. maja kada su počele evakuacije u Čačku, do noći iz četvrtka u petak kada je Kolubara poplavila Obrenovac. Danas, u trenutku kada je vanredno stanje ukinuto, osim u dva grada i 17 opština, objavljujemo sinoćni razgovor sa dr Darkom Trifunovićem, a u nameri da otkrijemo stvarne razmere katastrofe.  

Darko Trifunović pomogao je građanima da se organizuju u evakuisanju ljudi i životinja kao izuzetan stručnjak iz oblasti bezbednosti, magistar prava, i sekretar Instituta za bezbednosne studije Fakulteta bezbednosti u Beogradu.Darko je osnivač prve "Ekološke-škole prava" u Srbiji, kao i pan-afričke organizacije studenata prava i mladih pravnika AFLS. Osim toga, prof. dr Darko Trifunović, jedan je od prvih predsednika ELSA (European Law Students Association i mladih pravnika).

Poplave u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj 

Anonymous: Da li u ovom trenutku imamo humanitarnu krizu?

Darko Trifunović: Imamo humanitarnu i političku krizu jer je očigledno da političari koji vode ovu zemlju nisu adekvatno reagovali na kriznu situaciju. O tome postoje brojni pokazatelji od onih opštinskih, gradskih i onih na nivou Republike Srbije. Neverovatno i poražavajuće zvuče činjenice koje ukazuju na to da je npr.reka Kolubara poplavila naselja uzvodno od Obrenovca i da niko iz Republike zadužen za vanredne situacije nije bio u stanju ili stručan da adekvatno odreaguje i predvidi katastrofu koja se desila u Obrenovcu. Već 15.maja bio je poplavljen dobar deo Opštine Obrenovac ali ni to nije bilo dovoljno organima vlasti da preduzmu odgovarajuće mere zaštite. 

Veliki deo građana Obrenovca nije čuo sirenu za opštu opasnost tako da se dovodi u pitanje da li je ista i aktivirana? Tek to je poseban skandal! Ako uzmemo da je gradonačelnik Beograda javno pozivao građane Obrenovca da ne napuštaju svoje domove:“Gradonačelnik Beograda Siniša Mali apelovao je danas na građane Obrenovca, da ne napuštaju svoje domove. - Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985 - navodi se u saopštenju gradonačelnika”. Onda se postavlja opravdano pitanje da li Siniša Mali, gradonačelnik Beograda treba da odgovara za humanitarnu katastrofu koja je zadesila Obrenovac tj.za nepreduzimanje svih potrebnih i adekvatnih mera usmerenih na zaštitu života građana, životinja i imovine građana. 

Nažalost ovakva izjava tj.poziv Siniše Malog imala je strahovite posledice po živote građana Beograda-Obrenovca. Lićno sam imao situaciju u kojoj jedan deo građana nije hteo da se evakuiše u trenucima kulminacije poplave npr.16.maja, tačno u trenutku kad je Siniša Mali pozvao građane da umesto da se evakuišu ostanu kod svojih kuća. Ne mogu da kažem da li se građani nisu evakuisali iz ličnih razloga, ili su na tu odluku uticale izjave političara, poput ove Siniše Malog, ali je evidentna pojava da se političari u Srbiji sve  češće mešaju u profesije za koje niti su školovani niti su obučavani. I to nije samo slučaj sa političarima. 
Generala Dikovića poslali su u Šabac da ojačava nasipe na Savi a, to je struka nekog građevinskog inžinjera iz polja hidro-tehnike. Još gore zvuči činjenica da je neko poslao preko 10.000 mladih ljudi iz Beograda u Šabac da rade na nabujaloj reci bez ikakve obuke, stihijski i bez opreme. Treba postaviti pitanje da li, i ko, za to treba da odgovara, što je ugrozio živote i bezbednost ovih mladih ljudi? 

 

Ko je sve učestvovao u evakuaciji? Informacije u medijima su fragmentarne bilo je tu Vojske RS, policije, žandarmerije i organizacija koje rade na volonterskom principu. Kada je zatvoren grad i za koga? Kako je moguće da su se u takvom okruženju dogodile pljačke? 

Kao prvo, u akcijji spasavanja učeštvovali su građani Obrenovca koji su zapravao bili ostavljeni sami sebi a, to se najbolje vidjelo 16.maja. Na licu mesta zatekli su se malobrojni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije koja u Obrenovcu ima kasarnu, i pripadnici obrenovačke policije. Mora se naglasiti da su najspremniji i najorganizovaniji bili pripadnici Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije koji su došli specijalnim čamcima i dali veliki doprinos u spasavanju I evakuaciji građana Obrenovca. Veliku hrabrost i požrtvovanost su pokazali pripadnici Gorske službespasavanja, zatim volonteri koji su svojim čamcima dolazili, radio amateri i ostale civilno-sportske inicijative. 

Međutim, odsustvo države, loša kordinacija između službi i totalna neorganizovanost bili su primetni na svakom koraku. Umesto da su država i državne institucije bile spremne na ovakvu situaciju njih je sve ovo zadesilo?! Odvodni kanali su bili zapušteni i zapušeni. Godinama se ništa nije ulagalo na ovom polju. Vojska tj.kasarna u Obrenovcu nije imala pontonski most i gumene čamce. Radio veza nije funkcionisala, a od mobilnih operatera jedino je radio Telenor, i na mahove MTS, a ljudima su slata obaveštenja putem mobilne telefonije i televizije koja nije radila jer nije bilo struje. Umesto gumenih čamaca i snažnih motora na njima kako bi se evakuacija što pre obavila, neko je u Obrenovac poslao guseničare-amfibije koje su u urabanim uslovima zgromile potopljene automobile građana Obrenovca i time ugrozile dalju evakuaciju. Uništeni automobili postali su ozbiljna prepreka za gumene čamce i dolazilo je do brojnih bušenja čamaca. 

Situacija je znatno poboljšana dan kasnije, u subotu 17.maja, kada su se pojavile znatne snage službi bezbednosti Republike Srbije (Žandarmerija, SAJ I MUP) kao i Vojske Srbije. Takođe, dan kasnije došli su i drugi spasilački timovi, ali naglašavam sve je to bilo tek u danima nakon poplavnog talasa! Najteža situacija bila je 16.maja i tad se videlo da Srbija zapravo nema adekvatan i brz odgovr na vanredne situacije kao što je bio slučaj sa ovom u Obrenovcu. Još tragičnije zvuči činjenica da Srbija nema analitiku koja prati i upozorava na mogućnosti ugrožavanja građana Srbije, te da se na osnovu iste organizuju sve potrebne mere zaštite. Naglašavam (po ko zna koji put) da su zamenjene uloge, i da su političari na sebe preuzeli poslove za koje nisu stručni i kompetentni. Naravno, time su preuzeli i odgovornost za sve propuste kao i posledice koje se ogledaju kroz gubitak ljudskih života i velike materijalne štete.

Da su se na vreme preduzele mere zaštite, posledice bi bile mnogo blaže, što na prvom mestu znači zaštita ljudskih života, životinja i imovine.

 Darko, koji je bio povod da odeš u Obrenovac? Šta te je motivisalo, koja je bila tvoja uloga tamo na licu mesta?

Igrom slučaja sam se zatekao u Obrenovcu 15.maja i kad sam video šta se sve dešava odlučio sam da ostanem i pomognem, jer je to bila ne samo moja građanska i moralna dužnost već i profesionalna orijentacija, s obzirom da sam doktor nauka bezbednosti, odbrane i zaštite. Zapravo, u tom trenutku ako se uzme u obzir gore navedeno, bio sam jedan od najkompetentnijih za tu situaciju. Međutim, situacija na terenu je bila haotična u smislu loše komunikacije i kordinacije. Uradio sam ono što sam mogao. Zajedno sa građanima, preostalim pripadnicima MUP-a, Žandarmerije i Vojske Srbije organizovali smo punkt za evakuaciju u Nemanjinoj ulici, prikupljali čamce i druga plovna sredstva, izvlačili “zarobljene” ljude iz kuća i zgrada. Evakuacija je išla u dva pravca. Jedan prema OŠ  “Jefimija”, a drugi ka Hotelu Obrenovac. Na samom punktu skupljali smo spasene građane iz okolnih kuća i zgrada, a veliki broj građana čekao je na evakuaciju. Organizacija punkta je bila takva da se znao red i prioriteti a, građanima kao i pripadnicima službi bezbednosti podeljena su zaduženja. Ovakva organizacija dala je maksimalnu efikasnost a, svoje herojstvo i požrtvovanost pokazali su podjednako građani, volonteri, kao i pripadnici Vojske, Policije i Žandarmerije. 

Ne možemo da ne pitamo o ličnom iskustvu. Ako možeš da podeliš sa Anonymous Srbija kako je izgledao prvi dan u Obrenovcu? Šta je to što nikada nećeš zaboraviti? Koja je bila najteža situacija?

Najgori dan bio je 16.maj. Ljudima je trebala neka organizacija, neko uputstvo. Većina građana bila je zbunjena, zatečena i nije znala šta da radi u prvim trentcima. Iz jedne od zgrada spasen je mladić koji je u naručju nosio povređenog psa. Jedan spasilac više ne mogu da se setim koju je uniformu nosio zahtevao je da mladić ostavi svog psa, što je ovaj odlučno odbijao. Prišao sam obojici i izričito naglasio da mladić i pas idu u vozilo za spasavanje istog trenutka zajedno. Pogled mladića govorio je više od hiljade reči. Isto tako, kroz nabujalu vodu prišli smo čamcem kako bi evakuisali jednu porodicu. Baka koja se teško kretala usled težine, prilikom prelaska u čamac pala je u vodu. Za njom je odmah skočio spasilac, u trenutku kad je struja bila toliko jaka da je mogla da ih odnese oboje. Hrabar mladić evidentno je rizikovao svoj život da bi spasio baku. Iz nekog sela dovedena je devojčica kojoj su oba roditelja stradala. Nije imala gde da ide i kod koga. Za nju je evakuacija bila bolnija nego za sve druge. Svi smo pazili na nju posebno. 

A,onda dolazi noć. Tišina i voda svuda uokolo. Mokri, prozebli, nastavili da spasavamo ljude. One koje smo doveli na punkt čekali su na pomoć koja bila neizvesna. Većina ljudi gledalo je u mene i jednog hrabrog Obrenovčanina koji živi tu u neposrednoj blizini I 

ija je kuća već bila prepuna onih koje smo spasavali, ili onih koji su tu došli sa drugih potopljenih lokacija. Odjeknula je eksplozija. Kažu eksplodirao je trafo negde u daljini. Svi smo se trgli od zvuka detonacije jer bila je noć, voda i neizvesnost.

Obrenovac i događaji u vezi sa poplavom u ovom trenutku su obavijeni tišinom. Još uvek niko od zvaničnika ne progovara otvoreno o tome da je brana bila minirana. Šta se u stvari dogodilo? Zar nije mogla da se jednostavno otvori brana? 

Na ovo pitanje nemam odgovor jer to nije bilo u mojoj blizini. 

U opišu posla Čučkoviću bilo je da oglasi uzbunu za Obrenovac. Izvještaji i svjedocipotvrđuju da se to nije desilo. Po objavi prvog izvještaja na#OccupyTamara prvi izvještaj je ovdjehttp://pastebin.com/smwRPdjq ‪‬ tj. na linku na Anon stranici  Čučković je na pres konferenciji potvrdio da je čekao “naređenje” / “upozorenje” od RMZO i Srbijavoda / Vojvodinavoda. 

Niko od ljudi sa kojima sam ja bio u kontaktu a, radilo se o stotinama, nije čuo sirenu. Ili je nije ni bilo ili se ta sirena nije dobro čula što u jednom i u drugom slučaju ne umanjuje odgovornost svih onih koji su bili zaduženi da blagovremeno upozore građane Obrenovca na opštu opasnost. Ako je gospodin Čučković čekao naređenje, onda on treba da javno kaže i od koga Zašto nije oglašena sirena za opštu opasnost?! 

Ko je po zakonu nadležan u ovoj situaciji da reaguje prvi? Šta mislite o svedočanstvu Sinđelića iz TENT o odbijanju saradnje i mobingu prema onima koji su bili voljni da pomognu na vreme, pre poplave? Kako tumačite ovaj propust?

MUP i lokalna samouprava su morali da reguju prvi. Da su reagovali, građani bi bili upozoreni i sasvim sigurno bi se umanjila stradanja kao i ogromna šteta koja je naknadno nastala. Mislim da je gospodin Sinđelić potpuno upravu i da je postupao iz iskrenih I patriotskih razloga. Međutim, kad se politika umeša u struku dobija se jedna haotična situacija sa teškim posledicama, upravo ovakva kakvu smo, nažalost, videli u Obrenovcu.

 

Za sve nas koji nismo direktno ugroženi ovi dani su jako teški. Do sada ovoliko humanosti i bratske solidarnosti nismo videli. Ali ni ovoliko propaganda! Šta mogu da očekuju ljudi koji prenose informacije putem internet i vrše diseminaciju informacija?

Svi dobro znate šta je o stanju u medijima u Srbiji govorila Verica Barać koja je tražila da se uradi “lična karta” medija što, ispostavilo se, nikada nije urađeno. Ona je tvrdila da su mediji u rukama tajkuna i tzv.političke mafije, uostalom kao i političke partije. Ovako uspostavljenom kriminalnom sistemu svaki slobodan mediji je prepreka i potencijalna opasnost.

Anon Srbija je tu da omogući protok informacija i spreči cenzuru. Kako vidite ulogu našeg pokreta u situaciji kada se mnogo toga iznosi na internet, a malo toga je zvanično potvrđeno?  

Svi slobodni i necenzurisani mediji imaju važnu ulogu u procesu demokratizacije društva. Cenzura je odlika diktature u kojoj se zapravo Srbija nalazi zadnjih 50 godina. Koja je pozadina propusta u vezi sa Obrenovcem, ostaje da se istraži. 

Naši internacionalni prijatelji nisu nikada čuli da neka vlada lično traži pomoć i donacije i otvara račune za uplate. Kako vi gledate na kampanju za donacijama?

Srbija kao kandidat za EU ima ista prava kao i svaka zemlja članica na Fondove solidarnosti I IPA fondove. Za te fondove Srbija mora da aplicira kao država. Inače, Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu. Ona je najveći primalac sredstava EU u čitavom regionu zapadnog Balkana sa 200 miliona evra godišnje. EU je investirala u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji (Most Slobode, Žeželjev most, i most Gazela, putevi i granični prelazi), u zdravstvo (ambulantna kola, mamografi, zbrinjavanje medicinskog otpada), kvalitet vazduha i vode, čvrsti otpad (Subotica, Sremska Mitrovica, Užice, Požarevac), pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima. Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.

Ko to viče Vuk?!

Postoji jedna stara bajka o dečaku koji je noćima, usred sela, iz straha ili iz zabave, vikao “Vuk!”. Seljani su svaki put uzalud skakali u odbranu sela, dok nisu oguglali. Jedno veče se vuk stvarno pojavio. Dečak je opet vikao, no niko mu više nije verovao....

Dobro se zakuvalo u Bosni i Hercegovini. Narod je na nogama. Tuzla, Zenica, Sarajevo, Mostar, Velika Kladuša. Protesti se šire kao požar. Povod za proteste su siromaštvo, nepravda, korupcija, pljačka, mafija na vlasti…..situacija karakteristična za ceo Balkan. Ali, na brdovitom Balkanu, jedino su Bosanci ustali na noge. Bez mnogo pompe, priče, palamuđenja. Jednostavno - BUNT. Ostatak Balkana sedi i posmatra. Navija i zavija. Proteste su započeli radnici u Tuzli, gladni i besni. Zatim se pojavio nekakav Aldin Širanović koji tvrdi da je baš on vođa protesta. Onda su se prišljamčili i mnogi drugi koji tvrde svašta i pričaju svašta. Jesu li, nisu li…

No, interesantno je da je od prvog dana počela vika i halabuka iz Republike Srpske kako su svi ti “socijalni” nemiri ustvari nemački plan da se razori sadašnja struktura Bosne i raskoli sadašnja Republika Srpska. “Vuk!”. Nemiri i vatra po Tuzli i Sarajevu su zbog Republike Srpske. Kamenje po Mostaru se isto baca zbog Republike Srpske. Jer ne mogu nemiri da budu socijalni. Nije dozvoljeno. Nemiri mogu da budu samo nacionalni. To je dozvoljeno. To je trend. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u bosanskim kantonima – to rade neki huligani. Ako padnu tajkuni, mafijaši i političari u Republici Srpskoj – to radi Zapad protiv Srpstva. To je nešto kao u Ukrajni, ali i nije. U međuvremenu se u Republici Srpkoj još uvek nije dogodilo ništa. Analitičari analiziraju….Frka! “Vuk!”.
Niko da pusti da vreme pokaže stvari kakve jesu.

Negde u to vreme su neki od demonstranata u kantonima počeli da proturaju ideju o ukidanju istih. Okačili to na Fejsbuk i stavili pesnicu. Onako, američki. Demonstranti u Sarajevu zapalili Arhiv BiH koja je smeštena u zgradi Predsedništva BiH. Zašto Arhiv? Kažu, kolateralna šteta u plamenu Parlamenta. Drugi kažu da to nije nimalo slučajno... “Vuk!”.
A, šta ćemo ako se stvarno pojavi vuk?


Ništa. Mi u Srbiji ionako sedimo, gledamo TV i čekamo da nas spase neko s neba. Mi smo se jako razočarali 5. oktobra 2000-te i ne možemo više ništa. Vuk je strašan i možemo da pogrešimo....

RAZOTKRIVEN: SVETSKI POZNATI AKTIVISTA, OTPORAŠ SRĐA POPOVIĆ, SARAĐUJE SA OBAVEŠTAJNOM AGENCIJOM STRATFOR

AUTORI: Carl Gibson i Steve Horn

Srđa Popović je mnogima poznat kao “vodeći arhitekta promene režima” u Istočnoj Evropi i drugde od kasnih devedesetih,  i kao jedan od osnivača Narodnog pokreta Otpor! grupe aktivista koju su finansirale SAD a koja je učestvovala u obaranju režima Slobodana Miloševića tokom 2000.godine.

Ono što je manje poznato, a što ekskluzivna  Occupy.com istraga  otkriva, je da Popović i Otpor! Imaju svoj nastavak  u CANVAS-u (Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategiju ) koji održavaju bliske veze Goldman Saks i privatnom obaveštajnom firmom Stratfor ( Strategic Forecasting Inc.) kao i američkom vladom. P opovićeva  supruga takođe  je radila za Stratfor godinu dana.

Ova otkrića posledica su hiljada novih mejlova koje je objavio  Wikileaks  u okviru  “Global  Intelligence Files". Prepiska otkriva da  Popović  blisko sarađuje  sa Stratforom, privatnom firmom iz Teksasa,  koja se prikuplja podatke o geopolitičkim događajima  i aktivistima za klijente u rasponu od Američkog  instituta za naftu  i Archer Daniels Midland do korporacija kao što su Dow Chemical , Duke Energy , Northrop Grumman, Intel i Coca-Cola .

U pismima pod nadimkom "SR501", vidi se da je Popović  je prvi put prišao Stratforu tokom  2007.godine  da održi predavanje u prostorijama te firme o događajima u istočnoj Evropi, kaže izvor iz Stratfora izvor koji je želeo da ostane anoniman.

U jednom od mejlova   Popović prosledio informacije o aktivistima  koji su povređeni ili ubijeni od strane bahreinske vlade koju su naoružavale SAD , a informacije je dobio iz  Centra za ljudska prava  u Bahreinu  prilikom obrušavanja režima  na prodemokratske  aktiviste  u jesen 2011. godine.  Popović takođe napisao plan za Stratfor o tome kako da svrgnuti,  sada pokojnog,  predsednika Venecuele Huga Čaveza u septembru 2010 .

Svetski aktivista  - Stratforova konekcija

Koristeći svoju slavu i status aktiviste  Popović je otvorio mnoga vrata za Stratforove sastanke sa aktivistima na globalnom nivou .  Zauzvrat,  Stratfor je od informacija dobijenih iz Popovićeve mreže kontakata,  načinio  obaveštajne podatke na osnovu kojihj se mogu preduzimati akcije  -  firma se klasifikovala kao “CIA u senci”   - a za račun korporativnih klijenata tj. kompanija iz Amerike.

Popović  je Stratforu prosledio informacije o aktivistima na terenu  iz velikog broja zemalja,  počev od Filipina, Libije, Tunisa, Vijetnama, Irana, Azerbejdžana, Egipta, Tibeta, Zimbabvea, Poljske i Belorusije, Gruzije, Bahreina, Venecuele  i Malezije.  Kako se vidi iz prepiske , Popović je često prosleđivao informacije Stratfora bez saglasnosti aktivista i verovatno  aktivisti nisu znali da su  njihovi emailovi završavali u rukama privatne obaveštajne  firme.

U Americi koautor  ove istrage Karl Gibson (ispred Uncut ) , i Andy Bichlbaum  (ispred Yes Men) sastali su se sa Popovićem ubrzo nakon što su ove dve respektabilne grupe  iskoristile hoax  da se našale na račun  firme General Electric , izvrgavajući ruglu tu kompaniju zbog neplaćanja poreza u SAD.  Dvojac je Popoviću predstavio planove za nastupajuću godinu i kasnije se ispostavilo da je Stratfor pažljivo pratio aktivnosti grupe Yes Men (autor fotografije je Bichlbaum, slikano u aprilu 2011 i na njoj su Popović i Uncut-ov istraživač Carl Gibson).

Tokom Arapskog proleća u Egiptu u januaru 2011, Popović je primio poziv za intervju na CNN-u. Prvo što je uradio bilo je da se obrati za pomoć kolegama iz Stratfora koji su mu dali pet stvari s kojima treba da počne.

Stratfor kaže da je glavna korist za ovu firmu od Popovića bila u širokom rasponu autentičnih aktivista širom sveta.

“Mali podsetnik da je glavna korist od ovog kontakta u njegovoj sposobnosti da nas poveže sa izgrednicima širom sveta s kojima je on u kontaktu. Njegova sposobnost da proceni situaciju na terenu je možda limitirana, on uglavnom ima inicijalni kontakt sa procenom”, piše u mejlu iz maja 2010. godine čiji je pošiljalac bivši Stratforov analitičar za Euraziju Marko Papić. “On sam poseduje informacije koje mogu biti s vremena na vreme korisne.  Ali ideja je da sakupimo mrežu kontakata kroz CANVAS, a njih dalje možemo nezavisno kontaktirati”.

Popović je bio lepo primljen u Stratforu tako da je čak injegova supruga, Marija, dobila tu posao. Ona je radila za Stratfor od marta 2010. do marta 2011.godine kao vikend open-source obaveštajni analitičar, Drugi kandidat za posao, Jelena Tančić, takođe je radila za CANVAS.

“Momak iz Canvas-a  [Popovic] je prijatelj/izvor [for Stratfor] i  preporučio ju nam je”, kaže podpredsednik Stratfora za analizu Scott Stewart u martu 2010. u emailu, izostavljajući da se u to vreme ovo dvoje zabavljaju.

Popović i njegova žena bili su veoma bliski sa Stratforom, zapravo, toiliko bliski da je Popović pozvao brojne zaposlene Stratfora na svoje venčanje u Beogradu.

Pomoć Stratforu da isfabrikuje revolucije

Stratfor je kao glavnu vrednost Srđe Popovića video ne samo kao izvor za obaveštavanje o revolucionarima i pokretima aktivista, već i kao nekoga ko bi, ako je potrebno, mogao da pomogne da se zbace lideri zemalja koje su neprijateljske u odnosu na geopolitičke i finansijske interese SAD. Popović je bio toliko koristan za Stratfor da mu je ova firma dala besplatnu pretplatu kao “legitimnom izvoru koji sve vreme koristimo kao firma” – reči Papića.

U prepisciu u junu 2011. Papić o Popoviću kaže da je “veliki prijatelj” i opisuje ga kao “srpskog aktivistu koji putuje svetom pokrećući revolucije”.

“Oni… uglavnom idu po svetu pokušavajući da svrgnu diktatore i autokratske vlade (one koje ne vole SAD;)", Papić kaže u jednom od mejlova, “Oni jednostavno postave radnju u toj zemlji i probaju da sruše vladu. Kada se pravilno koriste moćniji su od odreda oko nosača aviona”.

Kao odgovor na “nosača aviona” Stratforov podpredsednik Fred Burton kaže da bi možda trebali biti poslati u Iran. Mejlovi takođe otkrivaju da je Popović služio kao obaveštajni izvor za aktiviste na terenu u Iranu, informišući Stratfor o finansiranju borbe za “demokratske programe” tamo gde američka vlada gura svoju “soft power” agendu.

U sledećoj prepisci iz marta 2010. Stjuart Bartonu kaže da je CANVAS “pokušavao da se otarasi Čaveza” upućujući na predsednika Venecuele Huga Čaveza. Tokom 2007.godine CANVAS je trenirao aktiviste kako da svrgnu Čaveza.

“Ako se dobro sećam, koristimo hushmail komunikaciju da ga kontaktiramo u vezi sa Venecuelom usled senzitivnosti korišćenja NVO kao izvora a imajući u vidu da imamo klijente koji su aktivni u zemlji”, piše Papić u januaru 2011. Popoviću.

Stratfor je bio zaveden CANVAS-ovom sposobnošću da inicira promene vlasti u inostranstvu da je pozvao Popovića u centralu u Austinu da 2010. održi seminare o ovoj temi plativši mu put do Teksasa.

CANVAS i Goldman Sachs novac

Jedan od najvećih saveznika CANVASa je Muneer Satter, nekadašnji Goldman Saks izvršni rukovodilac koji je sišao sa pozicije u junu 2012. i sada poseduje Satter Investment Management LLC. Stratforov CEO Shea Morenz  radio je 10 godina za Goldman Saks gde je bio direktor za investiciono upravljanje i regionalni šef za privatne investicije za region Jugoistoka.

Satter je u međuvremenu glavni sponzor Republikanske partije, dajući više od 300.000 dolara Karl Rove’s Super Pac Crossroads GPS pre izbora 2012, i još 100.000 dolara  asocijaciji guvernera Republikanske partije u prvoj polovini 2013, a pre izbora 2014.godine. Živi u ogromnom stanu od 9,5 miliona dolara u Čikagu, u predgrađu kod jezera Mičigen. .Muneer je dao 50 hiljada dolara za inauguracioni fond predsednika Obame tokom 2009.

Kada je došlo do toga da se Muneer poveže sa obaveštajnom firmom, Popović je poslužio kao čovek za vezu upoznavši Sattera sa predsedavajućim Stratfora Džoržom Fridmenom.

“Kada god želim da razumem pojedinosti koje se nalaze iza svetskih događanja, pitam Stratfor”, pišu na Stratforom sajtu Saterove reči. “Oni poseduju najdetaljnije analize svetskih događaja i miljama su ispred konvencionalnih medija”.

Otpor! Kontra-istorija

Da bi se razumelo kako je Popović došao da pomogne Stratforu u njihovim obaveštajnim naporima, suštinski je da se priđe kritički organizacijama Otpor! i CANVAS. Detaljni pregled pokazuje da je Popović bio prirodan izbor za Stratforovog doušnika i bliskog savetnika.

Često valorizovano od strane autentičnih aktivista i zapadnih medija, bilo je tu daleko više od “Buldožer revolucije” što je vodilo ka obaranju Miloševića i drugih istočnoevopskih režima nego što se može videti na prvi pogled.

“U principu Srbija je bila tajna operacija koja je finansirana sa oko 10 miliona za fiskalnu 1999. is a oko 31 milion dolara za 2009.godinu. Neki od Amerikanaca uključeni u anti-Milošević poduhvat kažu da su bili svesni aktivnosti koje je preduzimala CIA na obodima kampanje, ali su imali problem da pronađu šta im je namera”, objasnio je 2000.godine istraživački novinar u Washington Postu.

“Vodeća uloga pripala je Stejt Departmentu i Američkoj agenciji za međunarodni razvoj, agenciji za pomoć stranim vladama, koja je fondovima upravljala kroz ugovarače iz privrede i neprofitne organizacije kao što je Nacionalni demokratski insitut (NDI) i njegov republikanski parnjak, Internacionalni republikanski institut (IRI)".

Papićeva izjava o CANVASu koji je “moćniji od nosača aviona” nije tek tako preuveličana već je zasnovana na iskustvu koje je Otpor! stekao tokom kasnih devedesetih u Srbiji.

“Između 1997. i 2000. National Endowment for Democracy (NED) i američka vlada postigli su ono što  37 hiljada NATO bombi nije uspelo da uradi: oterali su Miloševića i zamenili ga svojim miljenikom Vojislavom Koštunicom i promovisali su neoliberalnu viziju za Srbiju”, piše Michael Barker za Z magazin. “Na dosta sličan način kao što korporativne grupe i astroturf grupe regrutuju posvećenike koje ih podržavaju, strateški upotrebljeni društveni pokreti  mogli bi da dominiraju civilnim društvom kada bi im bili pruženi  odgovarajući resursi (finansijska i profesionalna podrška)”.

Otpor! je bio toliko uspešan da je predvodio ljude u Ukrajinu da pomognu fabrikaciju promene režima 2004.godine, koristeći obrazac prvobitno primenjen na Srbiju sa 65 miliona dolara u kešu od američke vlade.

“Obučili smo ih kako da postave organizaciju, kako da otvore lokalne odbore, kako da kreiraju brend, logo, simbole, i ključne poruke” rekao je Otporov aktivista Radiju Slobodna Evropa. “Pokazali smo im kako da identifikuju ključne slabosti u društvu i koji su to problem koji najviše opterećuju ljude – šta može da bude motivacioni faktor za njih, i pre svega mlade, da odu na glasačko mesto i da na taj način iskroje svoju sudbinu”.

Svrgavanje Miloševića pratili su fondovi SAD za stvaranje robustnog medijskog aparata u Srbiji, i Popovićeva supruga radila je u jednoj od radio i TV stanica koje su finansirane američkim novcem, kao novinar na b92 od 2004. do 2009.

“Pomažući Radiju B92 i povezujući ga sa mrežom radio stanica (ANEM), međunarodna asistencija potcenila je direktnu i indirektnu kontrolu koju je režim imao nad vestima i informacijama”,  izloženo je u dokumentu USAID u januaru 2004.godine. “U Srbiji nezavisne medije podržao je USAID i drugi međunarodni donator koji  su pomagali promenu režima”.

Kritičari ukazuju da ono što se dogodilo u Istočnoj Evropi jeste bila promena režima, a ne revolucija u pravom smislu te reči.

“Oni  uopšte nisu bili nikakvi revolucionari, zapravo bili su malo više od unutrašnje-elitnog transfera moći”, piše  Gerald Sussman, profesor na studijama urbanog planiranja na Univerzitetu u Portlandu u knjizi “Brendirana demokratija: američka promena režima u post-sovjetskoj Istočnoj Evropi”.

“Moderne taktike elektroinženjerstva bile su upotrebljene da režim bude populistčki, i da se iskoristi nestabilna i ranjiva situacija u onim regionima koji su raskrstili sa Sovjetskim Savezom”, napisao je.

Ako se uzmu u obzor Otporove moćne veze sa američkom vladom, možda ne iznenađuje da se Popović osećao slobodnim da drži predavanja na Vojnoj vazduhoplovnoj akademiji u maju 2010. i da prisustvuje sastanku Nacionalne bezbednosti u decemru 2009.godine.

Od uticajnih pojedinaca koji su lobirali u američkoj vladi da se da novac CANVAS-u bio je tu Michael McFaul, sadašnji američki ambasador u Rusiji i neko ko je “sarađivao blisko sa Popovičem” dok je radio u desničarskoj instituciji Hoover na Stanford univerzitetu.

Kritičari zvižde, Popovićev odgovara 

Maryam Alkhawaja,direktorka Centra za ljudska prava u Bahreinu rekla je da poznaje Popovića nekoliko godina kao aktivistu i da nije imala spoznaju o njegovim kontaktima pre nego što je Wikileaks objavio Stratforovu prepisku.

“Srđa je neko koga sam više nego jednom srela. On je podržavao revoluciju u Bahreinu i borbu za ljudska prava”, rekla je u telefonskom intervjuu, “najviše me je iznenadilo kada mi je dao njihove informacije”.

Alkhawaja je rekla da u to vreme nije bila svesna koja vrsta firme je Stratfor, ali je postala sumnjičava nakon što je pročitala Stratforova pitanja koja su joj upućena. Nikada nije odogovorila Stratforu zbog prirode mejlova koji su odatle dolazili i koji su izazivali sumnju.

“Bila je to serija zaista čudnih pitanja kao da dolaze iz obaveštajne agencije, uzimam u obzir to das u oni znali da radim u oblasti ljudskih prava. Postavljali su pitanja kao što su ko finansira koaliciju partija, koliko članova imaju, pitanja na koja čak nisam ni znala odgovore”, rekla je. “Činjenica da su postavljali takva pitanja učinila je da se zapitam koji su motivi iza mejla koji sam dobila. Zato na njega nisam nikada odgovorila”.

“Kad god bismo dobijali mejlove tog tipa ili kada bi nas kontaktirali ljudi koji si bili zainteresovani da pitaju pitanja koja su nalik na obaveštajno-agencijska, mi bismo ih blokirali, jer znamo da najverovatnije rade za vladu. Novinari su upoznati sa vrstom posla kojim se bavimo i oni ne bi ovakva pitanja uopšte postavljali. Jednostavno, ti mejlovi su bili čudni i zato na njih nikada nisam odgovorila”.

U intervjuu putem Skajpa jedan od Otporovih osnivača koji je napustio pokret u privatnom razgovoru rekao nam je da je njegova primarna briga u vezi sa prepiskom koju je objavio Wikileaks to što je Popović odavao informacije o aktivistima bez njihove prethodne saglasnosti.

Razgovor sa Popovićem o CANVAS-u doneo je drugačiji pogled “Mi definitivno nikada ne bismo rizikovali bezbednost aktivista, uvek smo pratili njihove lidove i nismo ih eksponirali nikome bez njihovog pristanka”.

Ipak, imajući u vidu Popovićev uradak, i naročito to ko je dodao glazuru na njegovu karijeru započetu aktivizmom, kritičari kažu da se Popović savršeno uklopio u Stratfor.

“Grupa Srba ne može da predvodi pokret za protest bilo gde izvan Srbije, ali te tehnike su instrument u ostvarivanju određenih političkih ciljeva”, rekao je prof. Sussman u intervjuu. “Srđa takođe vrši obaveštajne zadatke tokom tog procesa – koji su od koristi privatnim firmama i državnim obaveštajnim agencijama. U tome je Stratfor video svoju korist”. 

Članak je objavljen u ponedeljak, 2.12. 2013 na Occupy.com - Exposed: Globally Renowned Activist Collaborated With Intelligence Firm Stratfor - See more at: http://www.occupy.com/article/exposed-globally-renowned-activist-collaborated-intelligence-firm-stratfor#sthash.NBYx0wSu.dpuf

Fašisti na delu!

#CENZURA istine, upakovana u terminologiju "uređivačka polititika"!

O čemu se radi neki su već delimično upoznati. Naša je namera da razobličimo pozadinu ovog sramnog čina uprave Kulturnog centra Novi Sad.

Izložba radova studenata master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, umesto otvaranja 15.10, iz protesta je zatvorena, jer je Kulturni centar Novog Sada zahtevao da jedan od radova bude uklonjen iz postavke.
Izložba je trebalo da bude postavljena u prostoru Tribine mladih u Kulturnom centru i da traje do 1. novembra.
Rad koji je zabranjen je na slici ove objave.
Posetioci su na Tviteru napisali da je rad "cenzurisan u konsultaciji sa crkvom".
Na konstatacije posetilaca izložbe reagovao je i direktor Kulturnog centra Andrej Fajgelj, koji je na svom Tviter nalogu napisao da "postoji razlika izmedju cenzure i uređivanja".
Postoji, ako se zna šta koji pojam obuhvata, uz činjenice koje prilažemo. Mi bismo ovo nazvali CENZUROM sa političko-fašisoidnom pozadinom.

Andrej Fajgelj je na čelo Kulturog centra došao u oktobru 2012. godine. Član Dver i jedan od idejnih tvoraca krađe identiteta, odnosno naziva Treća Srbija, preimenovanjem odborničke grupe Dveri u skupštini Novog Sada u Treća Srbija, a da tvorci "Treće Srbije" nisu ni obavešteni niti saglasni.
Fajgelj u svojoj družini ima šefa za koga se sve radi, tj. Aleksandra Đurđeva, koji je, između ostalog, i predavač lobiranja i umrežavanja (čitaj prevare).
Predavač je i iz oblasti radna i poslovna etika, koje uz prevarantske veštine rezultuju onim što Fajgelj naziva 'uređivačka politika'.
Aleksandar Đurđev za svoje 33. godine od NVO sektora je stigao do menadžera RTV-a, zatim JP "Srbijagas", glavnog i odgovornog urednika internet portala "Energetika INFO", predsednik Saveta za javni red, mir i bezbednost u Skupštini Novog Sada, savetnik gradonačelnika...
Komandir " Orla Gruzije i bešavne dolame Gospoda našeg Isusa Hrista"!?! Masonski redovi!?
Takva "Treća Srbija" se nalazi u koaliciji sa vladajućom strukturom u NS. Preko Dveri su prešli cenzus, a zatim im se pridružio i predstavnik liste NOPO ( Ni jedan od ponuđenih sa liste) Živko Ćurčić, ipak oredelivši se za jednog od ponuđenih.
Postaje već jasno da Dveri i svi fašisoidni izrodi služe sistemu, ma kako ime menjali! Sistemski crvi u službi vladara!

Može se pogoditi ko je dobio novac na konkursu za dodelu sredstava iz budžeta NS za projekte u oblasti kulture... naravno ne/ljudi iz Treće Srbije, i to preko Andreja Kulačina, sekretara ove odborničke grupe, zakulisano kroz Kulturno društvo Zrak i Centar za razvoj Šajkaša.

Kulačin i njegova žena su u medijima već poznati, osnivači su raznih fantomskih organizacija koje su dobijale višemilionske iznose za projekte od gradske uprave za kulturu.

Ova grupa održava i medijski mrak - izdavač besplatnog novosadskog nedeljnika ''Novine'', je firma pod nazvom "Feedback Cousulting & New Media Production doo". Firma je osnovana 2009. godine sa sedištem u Novom Sadu. Prema podacima Agencije za privredne registre, 21. marta 2013. godine izvršena je promena vlasničke strukture: Dotadašnji vlasnik je bio Aleksandar Đurđev, jedan od osnivača kvazipolitičke organizacije Treća Srbija, a nakon promene upisan je Danijel Kulačin kao stopostostni vlasnik. Kulačin je trenutno sekretar Treće Srbije.

Zašto im smeta ova slika -rad studenta?! Etika? - po Aleksandru Đurđevu sa sve njegovim ordenjem?
Cenzura, pokrenuta fašisoidnim sistemskim strukturama, okićena ordenjem neobičnih grupacija koje bi se mogle okarakterisati i kao sekte? Kultovi koji su se uvukli i u SPC, i daju sebi za pravo da odlučuju o kulturi, i ne samo njoj! Gospodo iz SPC niste bogougodni poštovanjem kultova, kao ni saradnjom sa njihovim sledbenicima.Vaša religija je novac. Niste kompetentni da sudite ni o etici, ni o umetnosti, ni o nauci. Duhovan čovek shvata poruku naroda, poruku autora ove slike.

P.S. Ovo je samo uvod. Korak po korak raskrinkavamo bagru koja pokušava sve da uništi - pa i kulturu. Ovo nisu prijatelji Srbije.Vreme je da se smeće očisti - smeće, koje planski uništava Srbiju.

http://www.facebook.com/anonymoussrbija

Kršenje privatnosti

Danas otvaramo pitanje privatnosti. Pošto se time ne bave oni, koji bi trebalo po vokaciji time da se bave, moraćemo mi. Ovo je u neku ruku kontroverzan tekst. Razmotrićemo pitanje privatnosti, a i pitanje TOSa. 

No, da krenemo redom:

Facebook TOS u delu Registration and Account Security, između ostalog kažu:

you will not use Facebook if you are under 13. (nećete koristiti Facebook ukoliko ste mlađi od 13 godina).

Svedoci smo da mnoga deca imaju, ipak, nalog na Facebooku, iako nemaju 13 godina. Ponekad koriste naloge svojih roditelja, a ponekad naprave i svoje, ali malo slažu za godine. Da se ne lažemo: nijedno dete ne otvori nalog bez znanja roditelja. Roditelji znaju da dete ima nalog i to je kontrolisani nalog. Činjenica je da se ovi nalozi koriste za igranje igrica (nećemo sad ulaziti u kvalitet tih igrica). No, ovde jeste prekršeno pravilo Facebooka. Znači, ovde imamo kršenje TOSa.

Da li je kršenje TOSa opravdanje za uzurpiranje privatnosti?

Naime, dobili smo pismo sledeće sadržine:

Pozdrav prijatelji, živim u Nišu, juče sam sa komšijom razgovarao, bila mu je potrebna pomoć oko promene šifre za Fejsbuk nalog njegovog sina, koji ide u drugi razred i nalog koristi najviše da bi igrao igrice i kuckao se sa svojim malim rođacima koji žive van grada.
Naime, učiteljica drugog razreda osnovne škole Sreten Mladenović Mika, koja je "predsedavajuća" odbora za bezbednost te škole, zahtevala je od svih đaka da na papiru zapišu mail i šifru svojih fejsbuk naloga, kako bi ona mogla da prati šta ta deca rade kada nisu u školi !!!!!
Posavetujte šta je činiti?
I ako se ne radi o meni i mojoj deci, smatram da ako se ovo ćutke podnese da će se u još većoj meri raširiti i ne želim da se slične stvari dešavaju mojoj deci, zato želim da dignem glas protiv nečega, na šta niko nema prava, još manje jedna učiteljica u osnovnoj školi !

Deset strategija manipulacije ljudima.

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.


1. PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.



2. STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.



3. POSTUPNOST PROMENA
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svijest o promenama.



4. ODLAGANJE
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideje o promeni. Sem toga i “zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.



5. UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude.Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.