Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Trojanski konj CIA-e

Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - Nevladina, a Vladina

Nacionalna zadužbina za demokratiju je neprofitna organizacija koju finansira američka vlada s osnovnim godišnjim proračunom od 30 miliona dolara. Ovaj proračun odobrava Kongres na osnovu izveštaja NED-a o aktivnostima koje treba finansirati. NED je, inače, krovna organizacija koja aktivnosti sprovodi putem takođe neprofitnih organizacija (podružnica) kao što su NDI (Nacionalni demokratski institut), IRI (Međunarodni republikanski institut), CIPE (Centar za privatno poduzetništvo) i ACILS (Američki centar za međunarodnu radničku solidarnost). NED blisko sarađuje i s Informativnom agencijom SAD (USIA), kao i sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). USIA se deklari še kao “nezavisna” agencija za spoljne poslove unutar američke vlade, dok se USAID predstavlja kao samostalna vladina agencija za ekonomsku, humanitarnu i demokratsku pomoć, koja pri tome štiti američke ekonomske i političke interese.

Na sajtovima ovih organizacija ističe se da su neprofitne i nevladine, ali budući da njihov rad finansira vlada i Kongres odobrava budžet, odrednica “nevladina” otpada, i one mogu biti samo neprofitne, ali vladine. Takođe, ako se pogleda istorijat NED-a, može se uočiti da je pojam “nevladina” samo maska za aktivnosti koje preko ovih neprofitnih organizacija sprovodi vlada SAD.

Oruđe spoljnopolitičkih interesa SAD

NED je osnovan nakon vrlo žestokih rasprava u Senatu sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, u vezi s nezakonitim aktivnostima američke CIA. Prvi skandal dogodio se 1967. godine, kada su neke tajne operacije ove organizacije razotkrivene u magazinu Ramparts. U tom tekstu pominje se akcija kojom je CIA kontrolisala i finansirala tridesetak inostranih sindikata, omladinskih i fakultetskih organizacija, kao i političkih institucija. U tekstu se još navodi da su putevi novca išli od CIA, preko američkih privatnih udruženja ili lažnih organizacija, do krajnjih korisnika, što je sve potreslo Kongres i iniciralo senatsko saslušanje.

Nakon brojnih lobističkih nadmudrivanja, započela je senatska istraga, ali tek krajem sedamdesetih godina. Reč je o poznatim istragama „Čerčovog“ odbora koji je ime dobio po senatoru Frenku Čerču. Ovaj odbor je objavio šest izveštaja koji su bili vrlo nepovoljni po CIA, pa su doveli do preispitivanja metoda i ciljeva njenog delovanja. Zanimljivo je da se u pomenutim izveštajima razotkrila raširena saradnja ove organizacije i novinara. U tom kontekstu pominju se medijske manipulacije i kampanje u pojedinim zemljama koje su imale za cilj demonizaciju one političke opcije koja je, prema mišljenju CIA, bila protivna američkim interesima. Tom istragom otkrivena su i ubistva nekooperativnih stranih političkih vođa, državnih funkcionera, pokušaj puča protiv Kastra, čileanskog predsednika Aljendea, itd.

Da bi se u budućnosti izbegle takve blamaže i skandali koji su CIA stavljali u negativan kontekst, početkom osamdesetih šef ove organizacije (Kejsi) predložio je američkom predsedniku Reganu da dotične aktivnosti ubuduće radi drugačije. Tako je došlo do osnivanja NED-a kao navodno nevladine organizacije. Procene su govorile da će jedna takva organizacija sa prefiksom “nevladina” moći elegantnije da deluje u stranim državama.

Obezbeđivanje izbornog uspeha odabranim političarima

O “elegantnom” delovanju NED-a piše i DŽerald Sasman, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Portlandu. Sasman u svojim radovima detaljno opisuje kako su američki eksperti, zajedno sa bivšim agentom KGB-a, koji je prešao u jednu američku marketinšku kompaniju, pomogli Borisu Jeljcinu da medijski uništi suparnike sa levice. Savetnici koje je plaćao NED su od Jeljcina čak tražili i da “uspostavi autoritarnu kontrolu” i da državnu televiziju “potčini svojoj volji”. Mađarski socijalisti su pred izbore 2004. godine dobili američku pomoć tek pošto su svoj program pomoću savetnika iz dve vašingtonske firme očistili od svega socijalističkog. Sasman navodi da je NED, organizacija koja obezbeđuje novac za “programe” u više od 80 zemalja sveta, devedesetih “organizovao i finansirao” obaranje vlade Bugarske socijalističke partije.

Tvorac zakona o NED-u Alen Vajnštajn svojevremeno je rekao da bi “dosta toga što NED danas radi javno, pre 25 godina CIA obavljala tajno”. Osnovna ideja takvoga projekta bila je da se stranim političkim strankama, sindikatima, studentskim udruženjima i drugim udrugama dostavi novac, a da se pri tome reši problem prikrivanja “novca CIA”.

O tome piše i profesor Sasman: “NED je trebalo da obezbedi alternativu CIA” i da, za razliku od agenata CIA, NED-ovi “politički operativci... ne moraju da žive podzemne živote i uzimaju lažne identitete”. On ističe i da su se NED i “instituti” preko kojih je delovao pokazali kao “mnogo efikasniji instrument državne politike nego što je CIA ikada bila”, i da su transparentnijim radom bolje “kamuflirali svoj imperijalni cilj”. Sasman takođe navodi da su SAD zaključile da su vojne intervencije i podrška diktatorskim režimima – iako i dalje korisni – često manje efikasni nego kada se “ostvarivanje neoliberalnih ciljeva”, odnosno obezbeđivanje izbornog uspeha “slobodnotržišnih političara”, obezbeđuje i legitimiše putem “demokratske pomoći”.

“Demokratska pomoć” odabranim srpskim političarima

I u Srbiji se pokazalo da je “demokratska pomoć” odabranim partijama i organizacijama kroz obezbeđivanje izbornog uspeha u svrhu “ostvarivanja neoliberalnih ciljeva” efikasnija od vojne intervencije. NED je imao presudan uticaj na stvaranje brojnih nevladinih organizacija kod nas, od kojih su neke prerasle u političke stranke. Tako je G17 plus, prema pisanju švedskog lista Aftonbladet, stvorila podružnica NED-a, CIPE (Centar za privatno poduzetništvo), za šta se potvrda može naći u izveštaju NED-a od 10. decembra 1998. godine, koji je pisao Pol Makkarti. G17 plus je odmah i pokazao zahvalnost svojim osnivačima, uništavajući srpske banke pod dirigentskom palicom činovnika Svetske banke i sprovodeći svih ovih godina neoliberalni ekonomski koncept. Takođe, ni CESID-a ne bi bilo da nije bilo NED-a, koji i danas finansira rad ovde organizacije, što se može videti na njihovom sajtu.

Jedan od mo žda najboljih javnih izvora koji gotovo do tančina opisuje “demokratsku pomoć” SAD odabranim partijama i organizacijama u Srbiji za vreme izbora 2000. godine jeste tekst koji se pojavio u Washington Post-u 11. decembra 2000. pod naslovom “ Američki saveti vodili Miloševićevu opoziciju”. U tekstu se opisuje ova, kako list navodi, otvorena operacija, čudna mešavina tajnosti i otvorenosti, koju su finansirale kongresna izdvajanja od približno 10 miliona dolara za fiskalnu 1999. i 31 milion dolara za 2000. godinu.

“Glavnu ulogu su igrali Stejt dipartment i američka Agencija za međunarodni razvoj, vladina agencija za pomoć stranim zemljama, koja je dostavljala novac preko komercijalnih ugovarača i neprofitnih grupa kao što su NDI i njegov republikanski pandan, Međunarodni republikanski institut (IRI). Dok je NDI radio blisko sa srpskim opozicionim strankama, IRI je fokusirao svoju pažnju na Otpor , koji je služio kao ideološka i organizaciona kičma revolucije. U martu je IRI platio da dvadesetak lidera Otpora pohađa seminar o nenasilnom otporu u hotelu ‘Hilton' u Budimpešti, nekoliko stotina jardi duž Dunava od hotela ‘Mariot' kojeg favorizuje NDI.”