OBRENOVAC: VRH DRŽAVE NEODGOVORAN I NEKOMPETENTAN

Anonymous Srbija: intervju sa prof. dr Darkom Trifunovićem

Serija događaja od početka kiša, broj sela, gradova, mostova, kuća i evakuisanih ljudi uvećava se iz sata u sat, neprekidno od četvrtka 15. maja kada su počele evakuacije u Čačku, do noći iz četvrtka u petak kada je Kolubara poplavila Obrenovac. Danas, u trenutku kada je vanredno stanje ukinuto, osim u dva grada i 17 opština, objavljujemo sinoćni razgovor sa dr Darkom Trifunovićem, a u nameri da otkrijemo stvarne razmere katastrofe.  

Darko Trifunović pomogao je građanima da se organizuju u evakuisanju ljudi i životinja kao izuzetan stručnjak iz oblasti bezbednosti, magistar prava, i sekretar Instituta za bezbednosne studije Fakulteta bezbednosti u Beogradu.Darko je osnivač prve "Ekološke-škole prava" u Srbiji, kao i pan-afričke organizacije studenata prava i mladih pravnika AFLS. Osim toga, prof. dr Darko Trifunović, jedan je od prvih predsednika ELSA (European Law Students Association i mladih pravnika).

Poplave u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj 

Anonymous: Da li u ovom trenutku imamo humanitarnu krizu?

Darko Trifunović: Imamo humanitarnu i političku krizu jer je očigledno da političari koji vode ovu zemlju nisu adekvatno reagovali na kriznu situaciju. O tome postoje brojni pokazatelji od onih opštinskih, gradskih i onih na nivou Republike Srbije. Neverovatno i poražavajuće zvuče činjenice koje ukazuju na to da je npr.reka Kolubara poplavila naselja uzvodno od Obrenovca i da niko iz Republike zadužen za vanredne situacije nije bio u stanju ili stručan da adekvatno odreaguje i predvidi katastrofu koja se desila u Obrenovcu. Već 15.maja bio je poplavljen dobar deo Opštine Obrenovac ali ni to nije bilo dovoljno organima vlasti da preduzmu odgovarajuće mere zaštite. 

Veliki deo građana Obrenovca nije čuo sirenu za opštu opasnost tako da se dovodi u pitanje da li je ista i aktivirana? Tek to je poseban skandal! Ako uzmemo da je gradonačelnik Beograda javno pozivao građane Obrenovca da ne napuštaju svoje domove:“Gradonačelnik Beograda Siniša Mali apelovao je danas na građane Obrenovca, da ne napuštaju svoje domove. - Mole se građani Obrenovca da ne napuštaju svoje domove i da se za sve potrebne informacije obrate Operativnom centru Uprave za vanredne situacije grada Beograda na broj 1985 - navodi se u saopštenju gradonačelnika”. Onda se postavlja opravdano pitanje da li Siniša Mali, gradonačelnik Beograda treba da odgovara za humanitarnu katastrofu koja je zadesila Obrenovac tj.za nepreduzimanje svih potrebnih i adekvatnih mera usmerenih na zaštitu života građana, životinja i imovine građana. 

Nažalost ovakva izjava tj.poziv Siniše Malog imala je strahovite posledice po živote građana Beograda-Obrenovca. Lićno sam imao situaciju u kojoj jedan deo građana nije hteo da se evakuiše u trenucima kulminacije poplave npr.16.maja, tačno u trenutku kad je Siniša Mali pozvao građane da umesto da se evakuišu ostanu kod svojih kuća. Ne mogu da kažem da li se građani nisu evakuisali iz ličnih razloga, ili su na tu odluku uticale izjave političara, poput ove Siniše Malog, ali je evidentna pojava da se političari u Srbiji sve  češće mešaju u profesije za koje niti su školovani niti su obučavani. I to nije samo slučaj sa političarima. 
Generala Dikovića poslali su u Šabac da ojačava nasipe na Savi a, to je struka nekog građevinskog inžinjera iz polja hidro-tehnike. Još gore zvuči činjenica da je neko poslao preko 10.000 mladih ljudi iz Beograda u Šabac da rade na nabujaloj reci bez ikakve obuke, stihijski i bez opreme. Treba postaviti pitanje da li, i ko, za to treba da odgovara, što je ugrozio živote i bezbednost ovih mladih ljudi? 

 

Ko je sve učestvovao u evakuaciji? Informacije u medijima su fragmentarne bilo je tu Vojske RS, policije, žandarmerije i organizacija koje rade na volonterskom principu. Kada je zatvoren grad i za koga? Kako je moguće da su se u takvom okruženju dogodile pljačke? 

Kao prvo, u akcijji spasavanja učeštvovali su građani Obrenovca koji su zapravao bili ostavljeni sami sebi a, to se najbolje vidjelo 16.maja. Na licu mesta zatekli su se malobrojni pripadnici Žandarmerije, Vojske Srbije koja u Obrenovcu ima kasarnu, i pripadnici obrenovačke policije. Mora se naglasiti da su najspremniji i najorganizovaniji bili pripadnici Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije koji su došli specijalnim čamcima i dali veliki doprinos u spasavanju I evakuaciji građana Obrenovca. Veliku hrabrost i požrtvovanost su pokazali pripadnici Gorske službespasavanja, zatim volonteri koji su svojim čamcima dolazili, radio amateri i ostale civilno-sportske inicijative. 

Međutim, odsustvo države, loša kordinacija između službi i totalna neorganizovanost bili su primetni na svakom koraku. Umesto da su država i državne institucije bile spremne na ovakvu situaciju njih je sve ovo zadesilo?! Odvodni kanali su bili zapušteni i zapušeni. Godinama se ništa nije ulagalo na ovom polju. Vojska tj.kasarna u Obrenovcu nije imala pontonski most i gumene čamce. Radio veza nije funkcionisala, a od mobilnih operatera jedino je radio Telenor, i na mahove MTS, a ljudima su slata obaveštenja putem mobilne telefonije i televizije koja nije radila jer nije bilo struje. Umesto gumenih čamaca i snažnih motora na njima kako bi se evakuacija što pre obavila, neko je u Obrenovac poslao guseničare-amfibije koje su u urabanim uslovima zgromile potopljene automobile građana Obrenovca i time ugrozile dalju evakuaciju. Uništeni automobili postali su ozbiljna prepreka za gumene čamce i dolazilo je do brojnih bušenja čamaca. 

Situacija je znatno poboljšana dan kasnije, u subotu 17.maja, kada su se pojavile znatne snage službi bezbednosti Republike Srbije (Žandarmerija, SAJ I MUP) kao i Vojske Srbije. Takođe, dan kasnije došli su i drugi spasilački timovi, ali naglašavam sve je to bilo tek u danima nakon poplavnog talasa! Najteža situacija bila je 16.maja i tad se videlo da Srbija zapravo nema adekvatan i brz odgovr na vanredne situacije kao što je bio slučaj sa ovom u Obrenovcu. Još tragičnije zvuči činjenica da Srbija nema analitiku koja prati i upozorava na mogućnosti ugrožavanja građana Srbije, te da se na osnovu iste organizuju sve potrebne mere zaštite. Naglašavam (po ko zna koji put) da su zamenjene uloge, i da su političari na sebe preuzeli poslove za koje nisu stručni i kompetentni. Naravno, time su preuzeli i odgovornost za sve propuste kao i posledice koje se ogledaju kroz gubitak ljudskih života i velike materijalne štete.

Da su se na vreme preduzele mere zaštite, posledice bi bile mnogo blaže, što na prvom mestu znači zaštita ljudskih života, životinja i imovine.

 Darko, koji je bio povod da odeš u Obrenovac? Šta te je motivisalo, koja je bila tvoja uloga tamo na licu mesta?

Igrom slučaja sam se zatekao u Obrenovcu 15.maja i kad sam video šta se sve dešava odlučio sam da ostanem i pomognem, jer je to bila ne samo moja građanska i moralna dužnost već i profesionalna orijentacija, s obzirom da sam doktor nauka bezbednosti, odbrane i zaštite. Zapravo, u tom trenutku ako se uzme u obzir gore navedeno, bio sam jedan od najkompetentnijih za tu situaciju. Međutim, situacija na terenu je bila haotična u smislu loše komunikacije i kordinacije. Uradio sam ono što sam mogao. Zajedno sa građanima, preostalim pripadnicima MUP-a, Žandarmerije i Vojske Srbije organizovali smo punkt za evakuaciju u Nemanjinoj ulici, prikupljali čamce i druga plovna sredstva, izvlačili “zarobljene” ljude iz kuća i zgrada. Evakuacija je išla u dva pravca. Jedan prema OŠ  “Jefimija”, a drugi ka Hotelu Obrenovac. Na samom punktu skupljali smo spasene građane iz okolnih kuća i zgrada, a veliki broj građana čekao je na evakuaciju. Organizacija punkta je bila takva da se znao red i prioriteti a, građanima kao i pripadnicima službi bezbednosti podeljena su zaduženja. Ovakva organizacija dala je maksimalnu efikasnost a, svoje herojstvo i požrtvovanost pokazali su podjednako građani, volonteri, kao i pripadnici Vojske, Policije i Žandarmerije. 

Ne možemo da ne pitamo o ličnom iskustvu. Ako možeš da podeliš sa Anonymous Srbija kako je izgledao prvi dan u Obrenovcu? Šta je to što nikada nećeš zaboraviti? Koja je bila najteža situacija?

Najgori dan bio je 16.maj. Ljudima je trebala neka organizacija, neko uputstvo. Većina građana bila je zbunjena, zatečena i nije znala šta da radi u prvim trentcima. Iz jedne od zgrada spasen je mladić koji je u naručju nosio povređenog psa. Jedan spasilac više ne mogu da se setim koju je uniformu nosio zahtevao je da mladić ostavi svog psa, što je ovaj odlučno odbijao. Prišao sam obojici i izričito naglasio da mladić i pas idu u vozilo za spasavanje istog trenutka zajedno. Pogled mladića govorio je više od hiljade reči. Isto tako, kroz nabujalu vodu prišli smo čamcem kako bi evakuisali jednu porodicu. Baka koja se teško kretala usled težine, prilikom prelaska u čamac pala je u vodu. Za njom je odmah skočio spasilac, u trenutku kad je struja bila toliko jaka da je mogla da ih odnese oboje. Hrabar mladić evidentno je rizikovao svoj život da bi spasio baku. Iz nekog sela dovedena je devojčica kojoj su oba roditelja stradala. Nije imala gde da ide i kod koga. Za nju je evakuacija bila bolnija nego za sve druge. Svi smo pazili na nju posebno. 

A,onda dolazi noć. Tišina i voda svuda uokolo. Mokri, prozebli, nastavili da spasavamo ljude. One koje smo doveli na punkt čekali su na pomoć koja bila neizvesna. Većina ljudi gledalo je u mene i jednog hrabrog Obrenovčanina koji živi tu u neposrednoj blizini I 

ija je kuća već bila prepuna onih koje smo spasavali, ili onih koji su tu došli sa drugih potopljenih lokacija. Odjeknula je eksplozija. Kažu eksplodirao je trafo negde u daljini. Svi smo se trgli od zvuka detonacije jer bila je noć, voda i neizvesnost.

Obrenovac i događaji u vezi sa poplavom u ovom trenutku su obavijeni tišinom. Još uvek niko od zvaničnika ne progovara otvoreno o tome da je brana bila minirana. Šta se u stvari dogodilo? Zar nije mogla da se jednostavno otvori brana? 

Na ovo pitanje nemam odgovor jer to nije bilo u mojoj blizini. 

U opišu posla Čučkoviću bilo je da oglasi uzbunu za Obrenovac. Izvještaji i svjedocipotvrđuju da se to nije desilo. Po objavi prvog izvještaja na#OccupyTamara prvi izvještaj je ovdjehttp://pastebin.com/smwRPdjq ‪‬ tj. na linku na Anon stranici  Čučković je na pres konferenciji potvrdio da je čekao “naređenje” / “upozorenje” od RMZO i Srbijavoda / Vojvodinavoda. 

Niko od ljudi sa kojima sam ja bio u kontaktu a, radilo se o stotinama, nije čuo sirenu. Ili je nije ni bilo ili se ta sirena nije dobro čula što u jednom i u drugom slučaju ne umanjuje odgovornost svih onih koji su bili zaduženi da blagovremeno upozore građane Obrenovca na opštu opasnost. Ako je gospodin Čučković čekao naređenje, onda on treba da javno kaže i od koga Zašto nije oglašena sirena za opštu opasnost?! 

Ko je po zakonu nadležan u ovoj situaciji da reaguje prvi? Šta mislite o svedočanstvu Sinđelića iz TENT o odbijanju saradnje i mobingu prema onima koji su bili voljni da pomognu na vreme, pre poplave? Kako tumačite ovaj propust?

MUP i lokalna samouprava su morali da reguju prvi. Da su reagovali, građani bi bili upozoreni i sasvim sigurno bi se umanjila stradanja kao i ogromna šteta koja je naknadno nastala. Mislim da je gospodin Sinđelić potpuno upravu i da je postupao iz iskrenih I patriotskih razloga. Međutim, kad se politika umeša u struku dobija se jedna haotična situacija sa teškim posledicama, upravo ovakva kakvu smo, nažalost, videli u Obrenovcu.

 

Za sve nas koji nismo direktno ugroženi ovi dani su jako teški. Do sada ovoliko humanosti i bratske solidarnosti nismo videli. Ali ni ovoliko propaganda! Šta mogu da očekuju ljudi koji prenose informacije putem internet i vrše diseminaciju informacija?

Svi dobro znate šta je o stanju u medijima u Srbiji govorila Verica Barać koja je tražila da se uradi “lična karta” medija što, ispostavilo se, nikada nije urađeno. Ona je tvrdila da su mediji u rukama tajkuna i tzv.političke mafije, uostalom kao i političke partije. Ovako uspostavljenom kriminalnom sistemu svaki slobodan mediji je prepreka i potencijalna opasnost.

Anon Srbija je tu da omogući protok informacija i spreči cenzuru. Kako vidite ulogu našeg pokreta u situaciji kada se mnogo toga iznosi na internet, a malo toga je zvanično potvrđeno?  

Svi slobodni i necenzurisani mediji imaju važnu ulogu u procesu demokratizacije društva. Cenzura je odlika diktature u kojoj se zapravo Srbija nalazi zadnjih 50 godina. Koja je pozadina propusta u vezi sa Obrenovcem, ostaje da se istraži. 

Naši internacionalni prijatelji nisu nikada čuli da neka vlada lično traži pomoć i donacije i otvara račune za uplate. Kako vi gledate na kampanju za donacijama?

Srbija kao kandidat za EU ima ista prava kao i svaka zemlja članica na Fondove solidarnosti I IPA fondove. Za te fondove Srbija mora da aplicira kao država. Inače, Srbija je, zapravo, jedan od najvećih primalaca sredstava EU u svetu. Ona je najveći primalac sredstava EU u čitavom regionu zapadnog Balkana sa 200 miliona evra godišnje. EU je investirala u saobraćajnu infrastrukturu u Srbiji (Most Slobode, Žeželjev most, i most Gazela, putevi i granični prelazi), u zdravstvo (ambulantna kola, mamografi, zbrinjavanje medicinskog otpada), kvalitet vazduha i vode, čvrsti otpad (Subotica, Sremska Mitrovica, Užice, Požarevac), pristupanje programima EU kao što je Erasmus i reformu javne uprave kako bi pružala bolje usluge građanima. Poslednjih godina pomoć je sve više orijentisana na pripreme za članstvo u EU.